Изложба Стазе, споне, спознаје отворена је у Народној библиотеци Србије 7. децембра 2022. На отварању су говорили Владимир Пиштало, директор Народне библиотеке Србије, Андреја Рихтер, председница Удружења Руте књижевница, и Биљана Дојчиновић и Мирјана Станишић, ауторке изложбе.
Изложба је настала у оквиру пројекта Рута књижевница (Women Writers Route), једнe од 48 културних рута Савета Европе и једне од десетак које пролазе кроз Србију. Рута књижевница повезује седам словенских земаља и четрнаест књижевница: поред ауторки из Србије, Јеленe Ј. Димитријевић, Исидорe Секулић и Десанке Максимовић, ту су Јелисавета Багријана из Бугарске, Марија Конопњицка из Пољске, Зинаида Хипиус, Ана Ахматова и Марина Цветајева из Русије, Зофка Кведер, Лили Нови и Љупка Шорли из Словеније, Ивана Брлић-Мажуранић и Марија Јурић Загорка из Хрватске и Дивна Вековић из Црне Горе.
Народна библиотека Србије је део Руте јер чува наслеђе и дела ових књижевница, а у њој је смештена и Задужбина „Десанка Максимовић”. Изложба је припремљена у сарадњи с пројектом Књиженство са Филолошког факултета Универзитета у Београду.
На овој изложби представљамо дела Јелене Ј. Димитријевић (1862–1945) настала на путу по Америци (1919–1920), путу око света (1926–1927) и песме настале почетком тридесетих година у Француској. Америчко искуство је описано у путопису објављеном 1934.Нови свет или годину дана у Америци, у причама изСрпског књижевног гласника, песмама из рукописа На Океану и преко Океана (Р542), К Сунцу за Сунце (Р543) и Из Новог света (Р545) који се чувају у Народној библиотеци. Пут око света исприповедан је кроз путопис Седам мора и три океана чије се обе књиге чувају у рукопису (Р540) у Народној библиотеци, а збирка песама на француском језику насловљена је Au Solei couchant / У сутон (Р 544).
У сегменту посвећеном Исидори Секулић (1877–1958) налазе се рукопис књиге Сапутници (Р183), прво издање ове збирке из 1913, као и три записа из ње које је првобитно објавила у Српском књижевном гласнику. Сâм наслов Сапутници нам јасно указује на метафоричан доживљај живота као путовања. Из Исидориних дела и писама издваја се њена љубав према Скандинавији, нарочито Норвешкој. У кореспонденцији са Светиславом Б. Цвијановићем и Светиславом Петровићем, која се чува у Народној библиотеци, изложеној за ову прилику (збирке Р641, односно Р642), види се одушевљење културом и природом овог дела Европе. У Писмима из Норвешке фасцинација лепотом, величанственошћу и тишином предела основна је нит – изложено је прво издање овог путописа.
Десанка Максимовић (1898–1993), као и њене претходнице и, делом, савременице, била је светска путница. Ипак, путописи чине мањи део њеног ствaралаштва. На овој изложби представљена је путописом из Аустралије из бележнице која је нађена у заоставштини и први пут се излаже. Заступљени су и оригинални рукописи њених песама, писма и преводи. Из богате заоставштине издвојени су још необјављени материјали који говоре о везама са словенским књижевницама. Реч је о преписци коју је од 1957. године до пред крај живота водила с Идом Радвољином и Олгом Кутасовом.
На отварању изложбе госпођа Андреја Рихтер уручила је сертификате Савета Европе члановима Руте књижевница, међу којима је и Књиженство.
Изложба у простору НБС отворена је до 17. марта 2023. године.
Дигитална верзија изложбе Стазе, споне, спознаје доступна је на линку https://blogdigitalna.nb.rs/index_izlozbe.php.
Изложба о Јелени Ј. Димитријевић, Исидори Секулић и Десанки Максимовић је спремна
Отварање – упркос лошем времену, било је пуно гостију
Сертификат Савета Европе за Књиженство (слева надесно: Андреја Рихтер [председница Удружења Рута књижевница], Биљана Дојчиновић [руководитељка Књиженства и коауторка изложбе], Владимир Пиштало [управник Народне библиотеке Србије] и Мирјана Станишић [представница Задужбине „Десанка Максимовић“ и коауторка изложбе])
Посетиоци разгледају изложбу
(слева надесно) Нађа Стојковић (дизајн аксесоара), Милош Нинковић (дизајн каталога и изложбе), Андреја Рихтер (председница Удружења Рута књижевница), Биљана Дојчиновић и Мирјана Станишић (ауторке изложбе и каталога), Матеја Јанчар (представница Удружења Рута књижевница), Младен Весковић (представник Министарства културе и информисања Србије) и Драган Пурешић (заменик управника Народне библиотеке Србије)