Марија Босанчић (Београд, 1995) дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за англистику. На истој катедри 2020. године завршила је мастер академске студије одбранивши мастер рад под насловом „Анализа триологије Провинцијалке Едне О‘Брајен са становишта феминистичке критике“. Од 2021. године похађа докторске академске студије на студијском програму Језик, књижевност, култура, модул Књижевност, на матичном факултету. Алумнисткиња је Центра за женске студије. Течно говори енглески и француски. Области интересовања обухватају савремену (англофону) књижевну теорију, родне студије, феминизам. Пише кратке приче и есеје.
Марија М. Булатовић (Краљево, 1990) дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истој катедри 2014. године завршила је мастер академске студије одбранивши мастер рад под насловом Дијалектика насиља у Расиновом трагичком свету. Од 2014. године похађа докторске академске студије на студијском програму Језик, књижевност, култура, модул Књижевност, на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Тренутно пише тезу под насловом Филозофски концепт тела Мориса Мерло-Понтија и Ролана Барта као принцип естетске недовршености у его-документу. Стипендисткиња је Фонда за младе таленте за школску 2012/2013. и 2013/2014. годину, као и Министарства просвете за период 2017–2019, када је и ангажована на пројекту Књиженство. Добитница је Похвале Филолошког факултета у Београду за изузетан успех у току основних академских студија. Пише књижевну критику. Влада енглеским, француским и шпанским језиком. Области интересовања: теорија уметности, српска књижевност у европском контексту, француска књижевност и француска савремена књижевна теорија.
Душко Витас, рођен у Београду 1949. године, дипломирао је и магистрирао на Одсеку за математику Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. Докторирао на Математичком факултету Универзитета у Београду 1993. са темом Математички модел морфологије српскохрватског језика (именска флексија). Од 1974. је радио као асистент у Математичком институт САНУ, а 1985. са Цветаном Крстев оснива Рачунарску лабораторију на ПМФ-у у Београду. За доцента је изабран на Математичком факултету 1994. године, где је предавао информатичке предмете до пензионисања. Године 1985. је повезао БУ, а преко БУ и остале академске центре у бившој Југославији, с европском академском мрежом ЕАРН, претходницом интернета. Објавио је преко 150 научних и стручних радова у међнародним и домаћим часописима и зборницима радова с конференција. Основне области рада су рачунарска лингвистика и обрада природних језика с фокусом на проблеме обраде српског језика. Водио је већи број домаћих и иностраних научних пројеката. Био је члан бројних програмских и организационих комитета научних конференција у земљи и иностранству. Од 2014. до 2022. обављао функцију коуредник часописа Lingvisticae investigationes (Benjamin). Формирао је више дигиталних корпуса у којима учествује српски језик, коаутор је електронског морфолошког речника као и других ресурса за обраду српског језика. Последњих година се бави применама информатичких средстава у студијама хране (Food Studies).
Јелена Вићентић, самостална истраживачица, докторирала је на Факулетету политичких наука Универзитета у Београду и тренутно је студенткиња докторских студија на Филолошком факултету у Београду. Ауторка је низа чланака објављених у српским или страним публикацијама и једна од уредница издања о европском колонијалном наслеђу Суочавање Европе са колонијалном прошлошћу Института за Европске студије https://ies.rs/suocavanje-evrope-sa-njenom-kolonijalnom-prosloscu/. Њена истраживачка интересовања укључују постколонијалну теорију, колонијалне историје, феминистичке књижевности и деколонијалне методологије.
Маша Грдешић (Загреб, 1979) доцентица је на Одсјеку за компаративну књижевност Филозофскога факултета Свеучилишта у Загребу. Докторирала је 2010. на Свеучилишту у Загребу. Објавила је три књиге: Cosmopolitika. Kulturalni studiji, feminizam i ženski časopisi (2013), Uvod u naratologiju (2015) и Zamke pristojnosti. Eseji o feminizmu i popularnoj kulturi (2020). Била је једна од оснивачица и уредница феминистичког портала Muf (2014–2018).
Ивана Дејановић (Београд, 1993) докторанткиња је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Основне студије је завршила на Филолошком факултету, на Катедри за оријенталистику, Турски језик, књижевност и култура. Мастер студије завршила је 2017. године одбраном мастер рада на тему Основно образовање у Османском царству. Добитница је стипендије Фонда за младе таленте – Доситеја, за академску годину 2015/2016. Филолошки факултет уручио јој је похвалу за изванредан успех у академском образовању. Бави се проучавањем српско-турских књижевних веза, женске књижевности и женске и феминистичке периодике у Османском царству. Као стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја, била је ангажована на пројекту Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Тренутно је запослена као истраживачица-приправница на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Биљана Дојчиновић (1963) редовна je професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Једна је од оснивачица Центра за женске студије у Београду као и Индок центра Асоцијације за женску иницијативу. Главна уредница Генера, часописа за феминистичку теорију, од 2002. до 2008. Од 2009. чланица управног одбора COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009–2013). Oд 2011. руководитељка истраживачког пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Оснивачица и главна и одговорна уредница часописа Књиженство од 2011. до 2022. године. Чланица је мреже CEEPUS Women Writers in History и пројекта Рута књижевница (Women Writer’s Route). Објавила је књиге Гинокритика: Род и проучавање књижевности коју су писале жене (1993); Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија 1974–1996 (1997); Градови, собе, портрети (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006); Картограф модерног света (2007); Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011) и Право сунца: Другачији модернизми (2015). Издања која је уредила, самостално или у сарадњи, у оквиру пројекта Књиженство налазе се на линку: http://www.knjizenstvo.rs/sr/izdanja.
ORCID No. 0000-0002-8684-2350
Владимир Ђурић је докторирао на Филолошком факултету у Београду (2017), где је завршио и основне студије и одбраниo дипломски мастер рад на Катедри за француски језик и књижевност. Био је стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2012. до 2015. године. Од 2015. године ради у звању асистента, а од 2019. у звању доцента на Департману за француски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Бави се проучавањем француске и компаративне књижевности, а посебно истраживањем српске књижевности коју су писале жене у контексту француске књижевности и савремене француске компаратистике (имагологија, интертекстуалност). Од 2012. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Учествовао је на разним међународним семинарима, научним скуповима и конференцијама у земљи (Београд, Ниш, Крагујевац) и иностранству (Париз, Хаг, Познањ, Будимпешта, Скопље). Објављивао је радове у зборницима радова са научно-стручних скупова и у часописима Филолошки преглед, Књиженство, Липар, Philologia Mediana, Facta Universitatis, Serbica, Ostium, Neohelicon, Прича. Аутор је монографије Француска веза (2019).
Радојка Јевтић је дипломирала на Катедри за англистику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је 2014. године завршила и мастер студије. Тренутно је докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду на модулу Књижевност. Од 2015. године до 2019. године, као стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, била је ангажована на пројекту Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Тренутно ради на докторској дисертацији под називом Род, утопија/дистопија и постхумано у прози Марџ Пирси. Фокус истраживања су јој англофона и компаративна књижевност и култура, студије рода и феминистичка теорија.
Ида Јовић је рођена у Београду 3. маја 1977. године. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду 2001. године. На истом факултету радила је као демонстратор и стекла је звање магистра наука 2009. године одбранивши тезу Књижевно стваралаштво Пинар Кур. Звање доктора књижевних наука стекла је 2015. године, након што је одбранила докторску дисертацију под насловом Елиф Шафак и турски постмодернизам. У звање доцента изабрана је 2020. године на Академији за националну безбедност, где је од 2019. године ангажована као професор турског језика. Активно се бави академским радом и превођењем са турског језика.
Марија Кувекаловић је докторанткиња на Катедри за славистику на Филолошком факултету и стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Њено поље истраживања је усмерено на руску књижевност и културу XX века, с посебним освртом на стваралаштво Андреја Платонова и Сергеја Третјакова. До сада је објављивала радове у часопису Славистика, Зборнику Матице српске за славистику, часопису Slavica TerGestina и SlavicumPress и другим. Током студија је учествовала на конференцијама у Москви, Санкт Петербургу и Цириху. Бави се и превођењем драмског стваралаштва Андреја Платонова. Добитница је награде Проф. др Радмила Милентијевић за најбољи мастер рад (Плава дубина Андреја Платонова).
Милица Марјановић је рођена 1987. године у Нишу. На Филозофском факултету Универзитета у Београду завршила je основне академске и мастер студије археологије, a тренутно је докторанткиња на истом одељењу. Током вишегодишњег искуства у заштитним и систематским ископавањима стекла је значајна практична знања из археологије римског периода. Од 2015. године запослена је као истраживач на Археолошком институту у Београду. Област научног истраживања Милице Марјановић је археологија римског периода на тлу Србије, а уже области њеног професионалног интересовања су жене и деца у антици, породица и приватни живот.
Марија Миљковић рођена је 1997. године у Пожаревцу. Дипломирала је на Катедри за енглески језик, књижевност и културу Филолошког факултета у Београду. Мастер академске студије завршила је 2021. године одбранивши мастер рад под насловом Обликовање „малих жена“ у „добре супруге“: Друштвени утицај и конформизам у роману Мале жене Луизе Меј Алкот. Главне области њеног интересовања су англофона књижевност и феминистичка теорија.
Наташа В. Нинчетовић (Прокупље, 1988) асистенткиња је на Филозофском факултету Универзитета у Приштини. На катедри за енглески језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици дипломирала је 2011. Мастер рад одбранила је 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, смер Језик, књижевност, култура, а исте године уписала је докторске студије на истом факултету, модул Књижевност. Јула 2021. предала је докторску дисертацију. На Филозофском факултету ради од 2013, када је изабрана у звање сарадник у настави. Године 2015. изабрана је у звање асистента. Ауторка је три научна рада.
http://fifa.pr.ac.rs/zaposleni/natasa-nincetovic/
ORCID 0000-0002-0773-9065
Мерима Омерагић (Сарајево, 1988) научна је виша истраживачица на Универзитету у Сарајеву при Центру за интердисциплинарне студије Проф. др Здравко Гребо и докторанткиња на Филолошком факултету у Београду. Ауторка је низа научних и стручних радова објављених у часописима, зборницима и публикацијама у постјугословенском простору. Фокус њених истраживања је на женској књижевности, филму и историји женске уметности. Бави се феминистичким, родним и queer студијама, транснационалним студијама, као и теоријом интерсекционалности. Такође се бави и превођењем.
Зорана Симић (1992, Брус) дипломирала је и завршила мастер студије 2015. односно 2016. године, на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Од 2016. године докторанткиња је на истом факултету, а од октобра 2021. и студенткиња мастер програма Политикологија – Студије рода на Факултету политичких наука УБ, као добитница стипендије Жарана Папић коју додељује Реконструкција Женски фонд. Ради на докторској дисертацији радног наслова Уреднице периодике у Краљевини СХС/Југославији: биографски, књижевноисторијски и типолошки аспект. У мају 2018. године постала је чланица пројекта намењеног проучавању (књижевне) периодике у Институту за књижевност и уметност у Београду, као стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Од маја 2021. године запослена је на истом месту, с тренутним звањем истраживач-сарадник. Бави се проучавањем српске и југословенске периодике, књижевности и културе 20. века, као и савременим (књижевним) теоријама и историјом феминизма. Континуирано објављује књижевну критику и есејистику у часопису Поља. Живи у Београду.
Биљана Скопљак је рођена 1993. године у Београду. Основне и мастер студије је завршила на Филолошком факултету у Београду, где је тренутно уписана на докторске студије. Током основног и мастер образовања је била стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства омладине и спорта. На докторским студијама је стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја и укључена је у рад пројекта Књиженство: теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.