Nema razloga da ne prihvatimo ženski pronalazački um
kao moguću zoru civilizacije.
(Petrović, Vasiljević 2020: 19)
Nedostatak izvora koji svedoče o uspehu žena u nauci ne sme da negira njegovo postojanje. Budući da su u životima znamenitih muškaraca žene oduvek isticane kao izvori nadahnuća i pokretačke energije, nameće se pitanje: zbog čega se vekovima osporavala njihova sposobnost da aktivno učestvuju u oblikovanju savremenog sveta? Autori knjige Sve što je veliko uvek je na korist drugih, Kratak pregled izumiteljki u Srbiji XX veka, Aleksandar Petrović (profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu) i Andrijana Vasiljević (grafička dizajnerka na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu) ovom publikacijom ne samo da odaju priznanje ženskom pronalazačkom umu, već ukazuju i na pogrešnu interpretaciju nauke kao isključivo muške discipline.
Premda je poznato da iza velikog broja izuma i dostignuća koji su drastično uticali na naše živote stoje upravo žene, njihov genij, trud, rad, odricanje i hrabrost do danas često ostaju u senci. Glavna zamisao autora bila je da srpske naučnice otrgnu od zaborava i da naprave kratak pregled njihovih biografija i naučnih dostignuća. Knjiga je objavljena povodom jednog veka postojanja Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije (1920–2020) i posvećena je Blagoti Žarkoviću, nekadašnjem direktoru jugoslovenskog Zavoda za patente i Zavoda za intelektualnu svojinu, koji je ceo život posvetio nauci, pronalazačima i pronalazačicama.
U uvodnom delu naglašena je opšte uvrežena tendencija formiranja subverzivnog odnosa prema ženskim ostvarenjima nastala kao rezultat patrijarhalnih konstrukata, usled koje je istraživački rad srpskih naučnica ostao izvan uvida javnosti, bez dovoljno validnih dokumenata. Baveći se ovom temom, Aleksandar Petrović i Andrijana Vasiljević čine pionirski poduhvat i stvaraju prvu studiju posvećenu ženskom geniju u Srbiji. Pretragom patentnih spisa četiri Jugoslavije – Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevine Jugoslavije, Socijalističke federativne republike Jugoslavije i Savezne republike Jugoslavije, utvrđeno je da se Srbija ističe kao jedna od utemeljivača svetskog poretka intelektualne svojine. U skladu s konceptom studije, obuhvaćene su samo biografije izumiteljki koje su živele i radile na teritoriji Srbije – Katarine Mladenović (postupak i smesa za oslikavanje tkanina), Marije Ostelecki (metalni zapušač za boce), Danice Tarabić (aparat za kuvanje tečnosti), Valentine Kargaljskaje i Edidije Kaljf (postupak za pravljenje sredstva za skidanje kožice i nečistoće sa noktiju), Andreje Ilić (vrsta kalendara), Tatjane Kudaseve (postupak za izradu reljefnih šara za nanošenje na razne predmete), Jelene Šonfeld (bilijarski sto, gde se trajanje igre može unapred odrediti novčanim ulogom), Danice Gajić (postupak za stimulaciju rasta i razvića biljaka alantoinske vrste – Agrostemin), Vide Popović (postupak proizvodnje termoizolacionog materijala otpornog na visokim temperaturama – Vidasil) i Dušanke Mandić (zakrivljena savitljiva magnetna klopka za neinvazivno izmeštanje gvožđevitih stranih tela iz ljudskog organizma i postupak za njenu upotrebu). Svako poglavlje uređeno je tako da sadrži osnovne biografske podatke o naučnici ili izumiteljki, njenu fotografiju (ukoliko postoji), kao i fotografije (nacrte) patenata i zvaničnih patentnih spisa. Naučne metode detaljno su analizirane i prilagođene čitaocima, bez obzira na to da li imaju dodira s naukom.
Iako se s naučnog aspekta izumi umnogome razlikuju, ipak postoji izvesna nit koja ih povezuje. Oni nam pre svega otkrivaju žensku percepciju života i antropologiju ženske psihe. Većina izumiteljki pomenutih u ovoj studiji delila je sličnu sudbinu. Od Katarine Mladenović, koja je još pre Drugog svetskog rata dala svoj doprinos u oblasti primenjene umetnosti, preko Danice Gajić, čiji je rad Blagota Žarković okarakterisao kao ponos celog našeg naroda i uporedio s Teslinim dostignućima, sve do Dušanke Mandić, koja usled svakodnevnog rada s ranjenicima tokom ratnog perioda devedesetih dolazi do ideje o patentu koji kasnije dobija kliničku primenu. U svom radu i istraživanju heroine srpske nauke neizostavno su se susretale s osporavanjima, predrasudama, nerazumevanjem, trpele su izvesne materijalne štete, odlazile i vraćale se u svoju domovinu. Međutim, uprkos nagradama i priznanjima, ostaje pitanje šta su izumiteljke dobile zauzvrat. Surovost koja vlada svetom nauke uticala je i na brojne pronalazače čiji su izumi više koristi doneli drugima nego njima samima. Kakve su bile sudbine žena bez institucionalne podrške i renomiranog imena, možemo samo naslutiti. Blagota Žarković najbolje je iskazao suštinu tih nedaća tvrdeći da „sve što je veliko, uvek je na korist drugih“.[2]
Izdanje koje su priredili Aleksandar Petrović i Andrijana Vasiljević svojevrsna je zahvalnica, svedočanstvo o trnovitom putu ka uspehu srpskih naučnica prošlog veka, koje prvenstveno ima za cilj da ispravi nepravdu i podigne veo zaborava s njihovih imena, a zatim i da stvori temelj za dalje proučavanje i afirmaciju žena u nauci. Sećanje na ove velike izumiteljke potvrda je sposobnosti i umeća naših žena, a ujedno i nada da će njihovim putem krenuti i buduće generacije.