Jedanaesti broj časopisa Knjiženstvo izlazi na kraju druge godine pandemije, godine koja nas je umorila očekivanjem završetka ovog bolesnog stanja i preranim odlascima. „Nova normalnost“ prodrla je u sve pore naših života.
Da li nam književnost koju predstavljamo govori o ovakvim vremenima? I te kako! Pokazuje nam da je oduvek bilo ne samo perioda već i dugotrajnih stanja ugroženosti i straha, s jedne, i borbe za dostojanstveni život, s druge strane. O takvim delima je reč u deset tekstova u ovom broju, u rubrici „Ženska književnost i kultura“. Počinjemo iz daleka, od kineske književnosti i pripovedaka Džang Ailing o privatnim životima u vreme velikih preokreta i ženskim likovima koji pokušavaju da se u tim sudarima starog i novog oslobode patrijarhalnih stega. Potom se upoznajemo s autobiografijama dalitskih žena koje su potlačene i od strane kastinskog uređenja u Indiji, ali i od patrijarhata koji određuje odnose među samim Dalitima.
Sledeća tri rada nastala su u okviru seminara Žene u balkanskoj književnosti i kulturi održanog onlajn tokom 2020. godine. Seminar organizuju i vode Miglena Dikova-Milanova s Univerziteta u Gentu i Adelina Anguševa-Tihanov s Univerziteta u Mančesteru. One su i uredile ovaj mali temat, na čemu im zahvaljujemo. Prvi rad u tematu, a treći u rubrici „Ženska književnost i kultura“, govori o grčkoj pesnikinji Katerini Angelaki-Ruk i njenom čitanju mita o Penelopi. Naredni tekst se bavi radom rumunske kritičarke Monike Lovinesku i njenim pristupom književnosti koji je spajao etičko i estetičko. Završni rad u ovom bloku bavi se subverzivnim strategijama u delima autorki koje preokreću tradicionalni odnos umetničkog stvaranja i inspiracije predstavljene likovima muza. S obzirom na to da je reč o autorkama iz „regiona“, ovaj tekst spaja temat o ženama u kulturi Balkana s narednim radom, šestim u rubrici „Ženska književnost i kultura“, koji se bavi transnacionalnošću u postjugoslovenskom antiratnom ženskom eseju. Transnacionalna književnost tema je i sledećeg teksta: on je posvećen romanu Elvire Mujčić o jeziku i imigrantskom iskustvu sticanja novog identiteta. Tekst o Memoarima Teodore Kosmovske Krajevske upoznaje nas s poljskom lekarkom koja je u Bosni i Hercegovini nastojala da emancipuje žene u pogledu odnosa prema zdravlju i telu, deleći s njima dvostruku potlačenost – nacionalnu i rodnu. Pretposlednji tekst u ovoj rubrici jeste rezultat istraživanja o Leli Davičo i on nas suočava s kratkotrajnim pamćenjem društva kada je reč o dostignućima žena. Na samom kraju ove rubrike ponovo odlazimo daleko u geografskom pogledu – reč je o radu o romanu Luise Valensuele, argentinske autorke koja svoju junakinju prikazuje na fonu društvenih preokreta u Argentini tokom šezdesetih godina prošlog veka. Poput pripovedaka kineske autorke, predstavljenih u prvom tekstu, i ovde je intimni svet poprište smene ideologija u kojima žene uvek ostaju drugo ili bivaju još snažnije marginalizovane.
I ostali radovi koje donosimo u ovom broju svedoče o naporima da se dela žena opišu i upamte da bismo ih pretvorili u trajno nasleđe. Peti deo bibliografije časopisa Ženski svet: list dobrotvornih zadruga Srpkinja, koji je izlazio od 1886. do 1914, obuhvata četiri godine izlaženja časopisa, od 1904. do 1907, i deo je tih svedočanstava.
U ovom broju, u rubrici „Intervju“, upoznajemo kroz razgovor Sibelan Forester, prevoditeljku i profesorku slavistike s Univerziteta u Svortmoru, u Pensilvaniji.
Prikazi i po broju i po temama pokazuju raznovrsnost produkcije o ženskoj kulturi i stvaralaštvu. Počinjemo od sjajne monografije posvećene Ženskom društvu; sledi knjiga o radnicama i aktivistkinjama u Osijeku između dva rata. Tri naredne knjige koje naše saradnice predstavljaju jesu zbornici. Prvi je sačinjen od tekstova s konferencije o naučnicama, održane u SANU u februaru 2020, a drugi je zbornik radova o položaju udovica u Srbiji. Sledi knjiga tekstova posvećenih sećanju na Marinu Blagojević Hjuson koji govore o njenom radu i životu, ili se bave oblastima koje je ona otvarala i osvajala. Književnom stvaralaštvu žena posvećene su publicistička knjiga zasnovana na biografiji i pismima Milene Pavlović Barili, zbornik koji nas upoznaje sa slovenskim književnicama i projektom Foruma slovenskih kultura, kao i digitalni udžbenik o književnicama. Na samom kraju ove rubrike predstavljamo i jednu brošuru o izumiteljkama.
U rubrici „Događaji“ kratko izveštavamo o dva događaja koja su se odigrala uživo, što postaje prava retkost – književnoj večeri posvećenoj poeziji Marije Knežević i otkrivanju spomen-ploče Jelici Belović-Bernadžikovskoj.
Toliko o teškim vremenima, o čitanju i učenju iz prošlosti, o borbama i pamćenju.
Biljana Dojčinović, glavna i odgovorna urednica
Preuzmite ceo broj.