Драгана Грујић (1976) је ванреднa професоркa на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Од 2016. главна и одговорна уредница часописа за теорију и праксу библиотекарства – Библиотекар. Чланица је редакције часописа Књиженство. Чланица Одбора Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића. Председница Комисије за стицање лиценце за школског библиотекара.
Ивана Дејановић (Београд, 1993) је докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Основне студије је завршила на Филолошком факултету, на Катедри за оријенталистику, Турски језик, књижевност и култура. Мастер студије завршила је 2017. године одбраном мастер рада на тему Основно образовање у Османском царству. Добитница је стипендије Фонда за младе таленте – Доситеја, за академску годину 2015/16. Филолошки факултет уручио јој је похвалу за изванредан успех у академском образовању. Бави се проучавањем српско-турских књижевних веза, женске књижевности и женске и феминистичке периодике у Османском царству. Као стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ангажована је на Филолошком факултету на пројекту Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.
Биљана Дојчиновић (1963) je редовна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Једна је од оснивачица Центра за женске студије у Београду као и Индок центра Асоцијације за женску иницијативу. Главна уредница Генера, часописа за феминистичку теорију, од 2002. до 2008. Од 2009. чланица управног одбора COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009–2013). Oд 2011. руководитељка истраживачког пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године . Оснивачица и главна и одговорна уредница часописа Књиженство од 2011. године. Објавила је књиге Гинокритика: Род и проучавање књижевности коју су писале жене (1993); Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија 1974–1996 (1997); Градови, собе, портрети (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006); Картограф модерног света (2007); Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011) и Право сунца: Другачији модернизми (2015). Издања која је уредила, самостално или у сарадњи, у оквиру пројекта Књиженство налазе се на линку: http://www.knjizenstvo.rs/sr/izdanja.
Website: https://biljanadojcinovic.net
Гордана Ђоковић (1976) ванреднa је професорка на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Предаје на семинарима за школске библиотекаре, акредитованих од Завода за унапређење образовања Републике Србије. Чланица је редакције часописа Преводилац (издавач Удружење научних и стручних преводилаца Србије). Чланица je Одбора Рукописног одељења и уредништва едиције Библиографије Матице српске. Чланица је Комисије за полагање стручног испита у Народној библиотеци Србије, испитивач за предмет Основе библиотекарства. Учествује на пројекту Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.
Зорана Ђукић (Београд, 1992) основне и мастер студије завршила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Катедри за романистику, Румунски језик, књижевност и култура, након чега је на истом факултету уписала докторске студије. Бави се проучавањем српско-румунских културних односа и питањем румунске националне мањине у Србији, с посебним освртом на положај и права жена. Ауторка је неколико објављених радова из области књижевности и културе. Као стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја, од 2019. године ангажована је на Филолошком факултету, на пројекту Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.
Љана Јанакопулу предаје модерну грчку књижевност на Факултету за модерне и средњевековне језике и лингвистику Универзитета у Кембриџу. Објавила је књигу The Power of Pygmalion. Ancient Greek Sculpture in Modern Greek Poetry (Peter Lang, 2007) (Пигмалионова моћ. Античка грчка скулптура у модерној грчкој поезији), као и антологију Партенон у поезији на грчком језику (ELIA 2009). Такође је била коуредница издањаCulture and Society in Crete. From Kornaros to Kazantzakis (Cambridge Scholars, 2017) (Култура и друштво Крита. Од Корнароса до Казанцакиса), које представља избор реферата с међународне конференције одржане у Кембриџу. У бројним радовима бави се поезијом великих грчких писаца као што су Сеферис, Кавафи, Рицос и Енгонопулос, између осталих. Тренутно истражује употребу мита код модерних грчких песникиња. Председница је Друштва за студије модерног грчког језика, књижевности, историје и културе.
Ингеборг Јандл похађа постдокторске студије јужнословенских књижевности и култура на Одсеку за славистику Универзитета у Бечу. Управо пише своју трећу књигу (за хабилитацију) о приповестима посвећеним траумама и о фотографији у савременој босанској, хрватској, црногорској и српској књижевности. Oдбранила je докторску дисертацију о перцепцији и емоцијама у делу Гајта Газданова, руског писца и емигранта, на Институту за студије славистике на Универзитету у Грацу, где је радила као истраживач у области руске литературе и културе. За тај пројекат добила је докторску стипендију Академије наука Аустрије, а за саму дисертацију награду Славистичког друштва Аустрије. Њена интердисциплинарна истраживања усмерена су на јужнословенске књижевности, руску и компаративну књижевност, а укључују психологију, природне науке, интермедијалност, наратологију, теорију стиха, као и књижевност, културу и етику. Дипломирала је руски и француски језик, психологију и филозофију. Поред Граца, истраживачким радом бавила се у Одеси, Москви и Сарајеву.
Жељка Јанковић (Крагујевац, 1989), доценткиња за Француску књижевност на Катедри за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београду. После дипломирања и одбране мастер рада, на матичном факултету је 2020. године одбранила и докторску дисертацију Приступ делу госпође Де Лафајет из угла женских студија. Носилац је више од 20 награда и признања из области језика и књижевности које су јој донеле и стручна усавршавања у иностранству (Француска, Белгија, Чешка, Кина, Румунија). Аутор је преко 30 радова и превода у домаћим и међународним часописима и зборницима, као и једне двојезичне монографије. У фокусу њених истраживања налазе се класична и савремена француска и франкофонска књижевност, женске студије, српско-француске књижевне и културне везе. Од 2014. године чланица је пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.
Детаљни библиографски подаци доступни су на линку: http://www.fil.bg.ac.rs/wp-content/uploads/zaposleni/romanistika/francuski/Jankovic_Zeljka_2020.pdf
Верка Г. Карић рођена је у Крагујевцу 1996. године. Основне и мастер студије завршила је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на Катедри за шпански језик и хиспанске књижевности. Одбранила је мастер рад на тему Слика жене у романима Мораш да се смешкаш и Росарио Маказе . Од 2020. године похађа докторске академске студије из филологије, модул Књижевност на Филолошко-уметничком факултету, Универзитета у Крагујевцу. На истом факултету, од марта 2021. запослена је као истраживач-приправник. Похађала је Интернационалну летњу школу латиноамеричких студија Špañoléo 2020. и 2021. године, где је наставила да се усавршава и надограђује своје знање када је реч о латиноамеричкој феминистичкој књижевности. Области интересовања су јој феминистичка теорија, савремена хиспаноамеричка књижевност с акцентом на колумбијску и аргентинску књижевност.
Сања Кобиљ Ћуић (Бања Лука, 1984). Гимназију у Бањалуци завршила је 2003. и исте године започела студиј на Одсјеку за италијански и српски језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци. Дипломирала је у јулу 2007. Исте године уписује истраживачки докторат у Сијени, у Италији. Тема докторске дисертације јеОднос мајке и кћерке у дјелима женских писаца од друге половине XX вијека до данас. У фебруару 2011. успјешно брани докторску дисертацију. На Филолошком факултету ради од новембра 2007. на предметима Италијанска књижевност I, IV и V и Италијански језик (изборни предмет). У марту 2014. отвара Школу страних језика Бабел која нуди курсеве за одрасле и дјецу. 2018. године постаје доцент на Филолошком факултету и држи курсеве из Увода у италијанску књижевност, Италијанска књижевност XIV вијека и Женска књижевност.
Биљана Миловановић Живак (1972) je дипломирала на Катедри за српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду, а на истом факултету је и одбранила мастер рад. Била је дугогодишња уредница књижевног часописа и едиције Браничево. Уредница је едиције Златна струна на Међународном песничком фестивалу „Смедеревска песничка јесен“ који је 2020. године обележио пола века постојања. Бави се и приређивачким радом. Објавила је збирке приповедака Два дана без Марте (2008) и Лосос плови узводно (2013), драму „Непотребни трач“ (2012), студију ”The Meaning of Writing in the New Century, or Will Internet Kill the Book” (Смисао писања у новом веку или да ли ће интернет убити књигу) у Transcultural Studies, BRILL: 40–60, Articles and Book reviews, LEIDEN, The Netherlands 2015), збирке песамаА где сам ја, и зашто ту? (2017) иЛирско копиле и баба-тетке (2019),Грмљавина је дуго трајала (2020) и Гробно место за ненаписане песме, двојезично издање – избор из поезије на српском и руском језику (2020). Добитница је десетак домаћих и међународних награда и признања за књижевни и уреднички рад, као и за рад у просвети и култури. Превођена на енглески, француски, немачки, грчки, македонски, бугарски, руски, украјински, румунски, пољски, влашки и словеначки језик.
Мерима Омерагић (Сарајево, 1988) научна је истраживачица на Универзитету у Сарајеву при Центру за интердисциплинарне студије и докторанткиња на Филолошком факултету у Београду. Ауторка је низа научних и стручних радова објављених у часописима, зборницима и публикацијама у постјугословенском простору. Фокус њених истраживања је на женској књижевности, филму и историји женске уметности. Бави се феминистичким, родним и queer студијама, транснационалним студијама, као и теоријом интерсекционалности. Такође се бави и превођењем.
Мирјана Павловић (1969) ванредна је професорка кинеског језика и књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Ауторка је књиге Модерна кинеска драма и Хенрик Ибзен (Геопоетика, 2014) и коауторка с Гу Ћинг универзитетског уџбеника Кинески језик 3 (Филолошки факултет, 2006). Такође се бави и књижевним превођењем. С кинеског језика превела је дела А Ченга, Су Тонга, Мо Јена, Џанг Аилинг, Цао Јуа и других аутора. За превод Су Тонговог романа Бину од Удружења књижевних преводилаца Србије добила је престижну награду „Милош Ђурић“ за најбољи превод прозног дела 2006. године. Заједно с професором Зораном Скробановићем уредила је две антологије модерне и савремене кинеске приче: Антологија модерне кинеске приче (Геопоетика, 2014) и У првом лицу: антологија савремене кинеске приче (Геопоетика, 2015). Чланица је Европског удружења кинеских студија (EACS) и Удружења књижевних преводилаца Србије. Области њеног истраживања су модерна и савремена кинеска књижевност, теорија превођења, кинески филм.
Наталиа Панас (1994, Познањ, Пољска) – завршила је основне студије хрватске филологије (2016) и мастер студије балканистике (2018) у Институту словенске филологије на Универзитету „Адам Мицкијевич“ у Познању. Докторанткиња је у Радионици за родне и транскултуролошке балканистичке студије (ИСФ, УАМ). Тренутно ради на докторској теми Култура памћења и српски еманципацијски дискурс у аутобиографиским текстовима женског ауторства (19–20. век) под менторством проф. Магдалене Кох. Овај пројекат финансира Национални научни центар у Пољској. До сада је истраживала Успомене Делфе Иванић и Дневник Теодоре Крајевске, а излагала је и на конференцијама радове о овим делима.
Милица Пупавац је дипломирала на Катедри за енглески језик, књижевност и културу Филолошког факултета у Београду 2013. године и на истом факултету одбранила мастер тезу под насловом Пинчонове хероине: феминистичка критика Објаве броја 49 и Bleeding Edge Томаса Пинчона . Докторске студије је уписала 2018. године на Филолошком факултету у Београду на модулу Књижевност. Бави се студијама књижевности, рода и културе.
Прадипта Сенгупта је ванредни професор енглеског језика и књижевности на Женском колеџу у Бурдвану, у Западном Бенгалу, Индија. Његова докторска дисертација, одбрањена на Универзитету у Бурдвану, посвећена је хоторновским романима Џона Апдајка. Као постодокторски истраживач Центра за међународни програм на Универзитету Османија у Хидерабаду написао је рад “Recasting Contemporary America: A Study of John Updike’s ‘Rabbit Tetralogy’” (Преобликовање савремене Америке: Студија о тетралогији о Зеки Џона Апдајка). Његови текстови о Китсу, Хоторну, Тагору, Дикенсу, Роберту Фросту, Питеру Керију, Џозефу Келеру, Јејтсу, Емерсону и Апдајку објављивани су не само у Индији већ и у иностранству, између осталог у часописима The Belgrade BELLS са Универзитета у Београду и The John Updike Review са Универзитета у Синсинатију, као и у зборнику њујоршког издавача Lexington Book.
Биљана Скопљак је рођена 1993. године у Београду. Основне и мастер студије је завршила на Филолошком факултету у Београду, где је тренутно уписана на докторске студије. Током основног и мастер образовања је била стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарства омладине и спорта. На докторским студијама је стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја и укључена је у рад пројекта Књиженство: теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.
Светлана Стефановић је дипломирала историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је одбранила и магистарски рад Женско питање у београдској штампи и периодици 1918–1941. Докторски рад на тему Нација и род – Жене у Србији од средине 19. века до Другог светског рата ( http://nbn-resolving.de/urn:nbn:de:bsz:15-qucosa-203559) одбранила је на Универзитету у Лајпцигу. Ауторка више радова објављених у научним часописима и зборницима. Фокус истраживања: историја жена и рода у Србији и Југославији (у 19. и првој половини 20. века). Ради у Архиву Југославије.
Ана Столић рођена је 1962. године у Београду. Дипломирала је и магистрирала на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Докторирала је на Факултету политичких наука у Београду. Бави се друштвеном историјом у 19. и почетком 20. века а посебно родном и историјом феминизма. Ауторка је, између осталог, монографија Краљица Драга Обреновић (треће издање 2019), Сестре Српкиње – појава покрета за еманципацију жена и раног феминизма у Краљевини Србији (2015). Ауторка је и уредница Портала за женску и родну историју ( https://zristorija.iib.ac.rs/) и чланица Савета Центра за женске студије.
Оана Фотаке Дубалару (1973) је професорка књижевне теорије на Универзитету у Букурешту. Предаје и пише о темама из следећих области: модерна књижевна теорија, компаративна књижевност, историја књижевних идеја и студије егзила. Учествовала је у истраживачким пројектима у Румунији и иностранству, а гостовала је као предавачица у Италији, Јужној Кореји и Румунији. Чланица је научног одбора часописа Romania Orientale из Италије, Dacoromania litteraria који објављује Румунска академија из Клужа, и Annals of the University of Bucharest – Philology series. Међу њеним новијим публикацијама на румунском су зборник Мапа и легенда: 22 есеја о Мирчи Катратескуу (из 2020. у ком је коуредница) и Повратна путовања: књижевнотеоријске руте у постмодернизму (из 2016. у ком је коуредница). У часопису Journal of World Literature, 3:1, 2017, објавила је чланак „Did Romania Move South? Representations of Geocultural Identity“ (Да ли се Румунија преселила на југ? Представе геокултуролошког идентитета).