Округли сто о Јелици Беловић Бернаџиковској одржан је 26. новембра на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Скуп Јелица Беловић Бернаџиковска – етнографкиња, педагошкиња, књижевница... организован је као једна од активности истраживачког пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године и на њему су учествовали истраживачи из Србије, Републике Српске, БиХ и САД.

Скуп су отвориле Биљана Дојчиновић, руководитељка пројекта Књиженство, и Јулијана Вучо, продеканка за међународну сарадњу Филолошког факултета Универзитета у Београду. Поред топле добродошлице, проф. Вучо је указала и на везу са Међународним даном борбе против насиља над женама и ширим активистичким контекстом оваквог скупа.

На првој секцији скупа говориле су Биљана Дојчиновић, Соња Дујмовић и Дајана Рејнолдс Кордилеоне, и то о месту и улози Јелице Беловић Бернаџиковске у пројекту Књиженство, о њеној лиминалности, те о „породичној романси” и стварању женске етнографије.

На другој сесији је реч је била о томе како је Јелица Беловић Бернаџиковска разумевала „дух народни“, о њеној збирци традиционалних дејчих игара, а представљен је и део персоналне библиографије ове ауторке – 338 јединица од, према грубом прорачуну, укупно више од 2000. Говорили су Јасмина Катински, Весна Марјановић и Бојан Дражић.

Душица Марковић је увела аудиторијум у пројекцију филма Благо народне традиције – Јелица Беловић, у реализацији РТ Војводине из 2009. године, на коме је била стручна сарадница. Потом је одржана сесија на којој је Светлана Томић говорила о албуму Српкиња из 1913. године из перспективе жанра, настанка и судбине те публикације. Истом публикацијом бавила се Јеленка Пандуревић, али у контексту очувања и заштите нематеријалног културног наслеђа. Жарка Свирчев је представила (прото)авангардни културни програм Јелице Беловић Бернаџиковске.

На закључној сесији Катарина Новаковић Радисављевић изложила је рад о научном приступу у етнографском делу Јелице Беловић Бернаџиковске, а Ирена Филеки је говорила о значају Грађе за технолошки рјечник женског ручног рада у проучавању народног веза.

Сва излагања праћена су занимљивим и плодним дискусијама, а у закључку су се учесници сагласили да надлежнима треба упутити молбу за подршку у очувању колекције веза Јелице Беловић Бернаџиковске. Други закључак овог скупа јесте да би две године требало одржати сличан скуп на Филолошком факултету, али и у Музеју Војводине, сасвим у духу основне идеје Округлог стола – формирања мреже истраживачица и истраживача посвећених делу Јелице Беловић Бернаџиковске. Сама истраживачка мрежа потпуно је отворена за све заинтересоване који се баве или желе да се баве делом ове ауторке из перспективе антропологије, новинарства, филозофије, поред области истакнутих у самом називу скупа.

Програм, плакат и Књига апстраката налазе се на овом линку до 1. априла 2017. године, http://www.knjizenstvo.rs/sr/vesti/2016/10/okrugli-sto-o-zivotu-i-stvaralastvu-jelice-belovic-bernadzikovske, а после тог датума биће у Архиви на сајту Књиженства (www.knjizenstvo.rs).