Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 4. decembra 2018. godine održana je radionica projekta Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine pod nazivom „Rukopisi Jelene Dimitrijević”. Skup je otvorila prof. dr Ljiljana Marković, Dekanka Filološkog fakulteta, a zatim se okupljenima obratila i rukovoditeljka projekta prof. dr Biljana Dojčinović, ujedno i inicijatorka čitavog poduhvata dekriptovanja rukopisa Jelene Dimitrijević.
Tekst koji prestavlja neposredan povod za organizovanje ovog skupa jeste druga knjiga putopisa Sedam mora i tri okeana – putem oko sveta, koja govori o putovanju u Indiju, na Cejlon, u Kinu, Japan i Ameriku, a ostala je, na žalost, neobjavljena. Prva knjiga već je doživela svoje ponovljeno izdanje 2016. godine, a u cilju daljeg afirmisanja stvaralaštva Jelene Dimitrijević kod stručne i šire čitalačke publike, na red je konačno došla i druga knjiga, čiji se rukopis čuva se u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu pod signaturom R 540. Tim profesora i istraživača okupljenih oko časopisa i baze podataka Knjiženstvo preuzeo je na sebe težak i odgovoran zadatak prebacivanja rukopisnog teksta u kucani, elektronski format radi njegovog očuvanja za buduća čitanja i tumačenja.
Na dekriptovanju je u kontinuitetu radilo šestoro angažovanih na projektu Knjiženstvo: istraživač Vladimir Đurić, stipendistkinje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Marija Bulatović, Višnja Krstić, Radojka Jevtić, kao i istraživačice Željka Janković i Snežana Kalinić. Čitav posao obavljen je u tri velike etape: od 15. maja do 15. jula 2017, zatim od 1. septembra do 1. decembra 2017. i najzad od 27. februara do 27. maja 2018. godine. Originalni rukopis je u dosta lošem stanju, sa oštećenim, požutelim stranicama, razlivenog ili izbledelog mastila. Uprkos ovim preprekama, istraživači su radili sa dobro skeniranim materijalom, za šta dugujemo veliku zahvalnost Narodnoj biblioteci Srbije. Skupu su prisustvovali i predstavnici odeljenja „Posebni fondovi“ ove institucije, koji su omogućili skeniranje svih postojećih stranica rukopisa, što je na kraju činilo 372 fajla-stranica.
Sam skup bio je tematski podeljen u četiri celine. Prvi i drugi deo bili su pretežno usmereni na sam proces dekripcije rukopisa, te su tom prilikom govorili istraživači koji su radili na ovom poslu. Najpre je Vladimir Đurić govorio o različitim slojevima dekriptovanja i čitanja rukopisa Jelene Dimitrijević; zatim je Marija Bulatović sistematizovala razne izazove sa kojima se susretala tokom procesa; Višnja Krstić govorila je mahom o problemima grafičkog aspekta; Radojka Jevtić fokusirala se na načine rešavanja problema koje pronalazimo u radu sa rukopisim tekstovima; Željka Janković bazirala se na arhaizmima, pozajmljenicama i stranim rečima kao izvoru poteškoća u dekriptovanju; na kraju, Snežana Kalinić govorila je o rukopisu Jelene Dimitrijević u kontekstu heterotopije.
Treći deo skupa pod nazivom „Američke transgresije” bio više teorijske prirode. Tom prilikom, pretežno se analizirao već objavljeni opus Jelene Dimitrijević. Prof. Magdalena Koh prezentovala je rad o subverzivnosti i transgresiji na osnovu tekstualnih relacija dva dela Jelene Dimitrijević – Amerikanke i Na uik-endu kod Misiz Flag. Jelena Milinković bazirala je svoj rad o Americi Jelene Dimitrijević na periodici prve polovine XX veka. Biljana Dojčinović analizirala je rodne transgresije u do sada neobjavljenim stihovima Jelene Dimitrijević na engleskom jeziku.
U četvrtom delu skupa, pored toga što se govorilo o važnosti dekriptovanja i vrednosti rukopisa Jelene Dimitrijević, prisutni su pokušali da dekriptuju u praksi na primeru poezije Jelene Dimitrijević, koja je i dalje dostupna samo u rukopisu – na srpskom, engleskom i francuskom jeziku – a čije je dekriptovanje započela prof. Dojčinović. Poetski rukopisi Jelene Dimitrijević ne samo da dopunjuju nerazjašnjena mesta u beleškama sa puta oko sveta, već otkrivaju nove emocionalne predele u srpskoj književnosti i potvrđuju izuzetnost ove autorke u kontekstu srpske i svetske književnosti.
Višnja Krstić