U okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine, Biljana Dojčinović, rukovoditeljka projekta, priredila je ponovljeno izdanje putopisa Jelene J. Dimitrijević (1862-1945) Sedam mora i tri okeana: putem oko sveta, koje se 2016. pojavio na domaćem tržištu u izdanju Lagune. Iako malo poznata široj javnosti, autorka Jelena Dimitrijević, opisana na koricama kao „prva srpska svetska putnica”, fascinantna je ličnost, čije pisanje o – i danas, po mnogo čemu, egzotičnim – predelima i civilizacijama Bliskog istoka zavređuje punu pažnju, pre svega zato što je u pitanju svedočanstvo o jednom turbulentnom periodu u istorijama naroda koji žive na tim drevnim prostorima.

U putopis nas uvodi predgovor Biljane Dojčinović „,Viloslovka’ putem oko sveta”, koji ne samo da smešta delo u kulturno-istorijski kontekst, već ga i analizira, prevashodno u svetlu feminističke književne kritike, ukazujući budućim čitaocima na kompleksnost teksta pred njima. Uz napomenu da su u ovom izdanju izvršena „samo najnužnija jezička usklađivanja sa savremenim pravopisom” (str. 442), što se pre svega odnosi na interpunkcijske intervencije, izdanje nastoji da očuva „prizvuk vremena iz kojeg nam autorka govori” (str. 442). U prilog tome govori i Rečnik manje poznatih reči (str. 443-45) na kraju knjige, koji broji šezdeset odrednica, a gde je pored značenja data i etimologija navedenih reči. Knjiga je obogaćena desetinama ilustracija koje pažljivo prate tekst, vizuelno ga dopunjujući slikama znamenitosti, predela i ljudi koje Jelena Dimitrijević opisuje.

Pisan u intimnoj formi epistolarnog dnevnika, ovaj putopis karakteriše jasan i koncizan stil. Podeljen je u tri tematske celine, koji su redom naslovljene: „Od Đenove do Aleksandrije”, „Po zemlji faraona” i „U Svetoj zemlji i Siriji”. Putopis počinje zapisom od 17. novembra 1926. koji je Jelena Dimitrijević zabeležila u Đenovi, uoči samog polaska na ,,put oko sveta”. Nakon obilaska teritorija koje čine današnji Egipat, gde se, između ostalog, zadržala u Aleksandriji, Kairu i Luksoru, put ju je dalje vodio, preko Sueca, do takozvane Svete zemlje. Najviše pažnje pritom posvećuje Jerusalimu i okolnim mestima, a putopis se završava poglavljima o Damasku, Bejrutu i Haifi. Potkrepljen pažljivo odabranim istorijskim, geografskim i etnografskim podacima, ali i anegdotama i poređenjima, ovaj putopis pruža mnogo više od pukih opisa. Čežnja za novim i nepoznatim izbija iz svake stranice, što knjizi daje poseban lirski ton. Kosmopolitski duh Jelene Dimitrijević ogleda se i u njenom višejezičnom izrazu: tekst obiluje multilingvalnim uplivima, najviše na engleskom i francuskom, ali i na jezicima lokalnih zajednica.

Ono što ovaj putopis zaista izdvaja iz mora sličnih tekstova jesu autorkini kritički osvrti na različite aspekte društava sa kojima se susreće, uključujući običaje, tradiciju, mitologiju, religiju, politiku, obrazovanje, ali i socijalne i rodne razlike. Feministički aspekt njenog pisanja, koji u akademskim krugovima poslednjih decenija privlači veliku pažnju, nagovešten je već u uvodnom poglavlju, gde Jelena Dimitrijević knjigu posvećuje nikom drugom do ženama. I zaista, čitav putopis prožet je razmišljanjima o – mahom nepravednom – položaju žena u različitim delovima sveta, počev od antičkih vremena, pa sve do savremenog doba. Feminističku vizuru provlači, između ostalog, kroz opise lokaliteta, kao i naizgled bezazlenih običaja, raskrinkavajući pritom i najskrivenije mehanizme kojima su žene ugnjetavane. U tom svetlu, posebno su zanimljive i brojne paralele koje povlači između tada nedavno modernizovane Turske i još uvek strogo patrijarhalnog Egipta. Čitavo poglavlje posvećeno je susretu Jelene Dimitrijević sa Hodom Šaravi, jednom od najuticajnijih feministkinja u Egiptu tog vremena, koja se, između ostalog, zalagala da žene u ovoj zemlji dobiju pravo glasa.

Interesantno je da na „put oko sveta” autorka polazi neposredno nakon teške bolesti, prilikom koje je umalo izgubila vid. Iz tog razloga, divi se sopstvenoj hrabrosti da, nakon perioda „malodušnosti”, kako ga naziva, kada se plašila da uopšte pogleda u papir u strahu da više neće videti da čita, sada ne samo da čita, već i piše, i to ne o bilo čemu, već o dalekim predelima u koje se otisnula sasvim sama. Međutim, pre svega divi se svojoj transformaciji od jedne plašljive i normama opterećene osobe, koja u mladosti bez muške pratnje nije smela putovati „ni od Niša do Aleksinca, a kamoli dalje” (str. 53) u odvažnu i smelu putnicu koja se ne plaši bolesti i nedaća, koje je u tuđini mogu zadesiti. Sopstveno iskustvo putovanja „žene [njenih] godina” (str. 50) koristi kao osnov za promišljanje ustaljenih verovanja i preispitivanje stereotipa u sopstvenom društvu, u kome „stariji svet” ne sme da krene ni na kakav put u bojazni „da ga smrt ne snađe van mesta u kome živi” (str. 48). Balkanskom mentalitetu, na više mesta u knjizi, suprotstavlja iskustva i poglede pripadnika drugih nacija koje upoznaje na putovanju, posebno Engleza i Amerikanaca: baš kao i sama autorka, oni gotovo da se ne obaziru na prepreke koje im nameću što godine, što nepoznate države i jezici.

Avanture Jelene Dimitrijević na ovom impresivnom proputovanju, međutim, ne završavaju se u Haifi; ona dalje putuje po Dalekom istoku, boraveći u Indiji, Kini, Japanu… Dok pišem ovaj prikaz, istraživači angažovani na projektu Knjiženstvo vredno dekriptuju rukopis prethodno neobjavljene druge knjige Sedam mora i tri okeana: putem oko sveta, u kome autorka dokumentuje doživljaje i utiske sa nastavka putovanja.

Iako je širenje i preoblikovanje nacionalnog kanona izrazito spor proces, ostaje nada da će objavljivanje kako prikazanog putopisa, tako i njegovog nastavka, uspeti da skrene pažnju šire javnosti na delo Jelene Dimitrijević, te da će se njena književnost, nakon devedeset godina, konačno čitati i van okvira akademskih zajednica. Liberalna autorka i borkinja ne samo za ženska prava, već i za prava svih ugnjetavanih slojeva društva, Jelena Dimitrijević je u svojim delima dala glas mnogim grupama sa margina. Čini se da je sada kucnuo čas da mi njoj vratimo glas, koji je u političko-ideološkoj mešavini povoda, decenijama bio nepravedno ućutkan.