An Birgit Roning je vanredna profesorka na Katedri za književnost, regionalne studije i evropske jezike (Ilos) Univerziteta u Oslu u Norveškoj. Ona je i autorka digitalne baze podataka Ženske robinzonijade, bibliografija.
Kako ste došli do teme ženskih robinzonijada?
Još kao mlada naučnica počela sam da radim na robinzonijadi kao žanru za eksperimentalna predavanja i tom prilikom sam pročitala članak Ženin Blekvel „Njihovo ostrvo“ iz 1985. godine. Ono što me je fasciniralo, više i od maestralne priče Defoovog Robinzona Krusoa, bilo je njeno navođenje 26 ženskih robinzonijada, o kojim pre toga nisam ništa čula. No, zašto je tu bilo 17 nemačkih priča o brodolomima sa junakinjama iz 19. veka, a samo nekoliko engleskih i holandskih? I koja je veza između jedne francuske iz 1787. i jedne za decu iz 1834. godine? Bila sam zaintrigirana i pretpostavkom Blekvelove da su romane sa junakinjama napisale žene, što obično nije slučaj, te bi iz rodne perspektive bilo podjednako interesantno proučavati muške priče sa ženama koje su preživele brodolom i obrnuto!
Deset godina nakon tog eksperimentalnog predavanja, imala sam vremena da podrobnije istražim ovaj fenomen, pa sam odlučila da obavim sistematsko istraživanje i da dokumentujem sve tekstove koje mogu da pronađem, a koji bi mogli da se definišu kao „ženske robinzonijade”. Pošto su ovi radovi obično prenošeni preko geografskih i jezičkih granica, često sa sličnim ili različitim naslovima, anonimni, sa pseudonimom ili bez naznake o autoru ili prevodiocima, najbolji način za objašnjenje i sistematizaciju pronađenog bila je deskriptivna bibliografija sa veoma detaljnim informacijama na nivou izdanja (autor kome se delo pripisuje, izdavači, format, ilustracije, itd.). Kao istraživačko sredstvo, bibliografija ukazuje na geografsko i privremeno širenje žanra.
Koji period obuhvata Vaša baza podataka? Koliko radova je obuhvaćeno?
Većinom sam dokumentovala tekstove iz 18. i 19. veka, ali u nekim slučajevima sam zabeležila i skorašnja nova izdanja starijih radova. Iz perioda od 1719. do 1900. godine dokumentovano je 92 rada sa ukupno 400 izdanja.
Godina 1900. postavljena je iz pragmatičnih razloga kao gornja granica; bila sam u potrazi za zaboravljenim radovima – koji su deo “velikog nepročitanog”, a književnosti prošlog veka je lakše ući u trag. To, svakako, ne implicira da je takav žanr zastareo. Brodolomi i opstanak na više ili manje napuštenom ostrvu još uvek su popularna tema koja se obrađuje na različte načne i u brojnim medijima. A ima i ženskih likova koje su opisali muški autori (na primer Žiraduova Suzan i Pacifik, 1921; Kucijev Neprijatelj, 1986), a žene pisci u 20. veku koristile su scenu napuštenog ostrva kako bi prikazale muškobanjaste devojčice, kao što je slučaj sa Robinzonkom Čehinje Marije Majarove iz 1940. godine ili kako bi promislile savremena egzistencijalna filozofska pitanja što je slučaj sa poetskim romanom Lirefugl iz 1986. godine Dankinje Solvej Bale. Zajednička odlika ovih romana jeste kritika savremene evropske civilizacije.
Šta je sa polom autora i jezicima koji su prisutni u bazi?
S obzirom na to da „ženske robinzonijade” definišem kao robinzonijade koje su napisale žene i/ili one koje imaju glavne junakinje, baza podataka obuhvata i autore i autorke. Osnovne kategorije su čitaoci (odrasli ili deca), i vrste: „prave” robinzonijade i „pseudorobinzonijade” u kojima naslov „Robinzon” metaforički ukazuje na borbu za opstanak koja se ne odvija na ostrvu, već na nekom drugom mestu – sibirska šuma, američka prerija…
Dok popisani autori potiču iz manje od deset evropskih zemalja, dokumentovala sam izdanja robinzonijada na više od dvadeset različitih jezika.
Rad na bazi započeli ste 2010. godine. Kako ste osmislili strukturu i da li prepravljate kategorije u bazi? Koliko često to činite?
Bazu podataka razvili su IT stručnjaci na fakultetu blisko sarađujući sa mnom. Pošto naučnici koji se bave književnošću retko poseduju znanja za samostalno pravljenje aplikacija, otvoren i detaljan dijalog naučnika i programera je neophodan. Moje iskustvo pokazuje da je ovaj dijalog posebno značajan, jer osoba mora biti detaljna u vezi sa sopstvenim istraživačkim pitanjima. No, ponekad je teško, jer ima mnogo odluka koje treba doneti, a nemate pored sebe kolege koji se bave književnošću sa kojima biste mogli to da razmotrite.
Međutim, programeri su bili svesni da treba da naprave aplikaciju sa bibliografijom koja bi trebalo da bude korisna i drugim naučnicima. Zbog toga je struktura fleksibilna, i dok su osnovne kategorije ostale nepromenjene, ja sam prepravljala detalje i prezentaciju tokom rada na materijalu.
U tekstu koji je objavljen u ovom broju Knjiženstva pisali ste o prerađenoj verziji Nemačke porodice Robinzon Johana Davida Visa koju je uradila Isabel de Montoliu (1812/1813). Ona otvara mnoga pitanja u vezi sa autorstvom, prevodom, adaptacijom, nastavcima i drugo, što je značajno i danas. Da li je ovaj komplikovan slučaj jedinstven među robinzonijadama ili ih ima još? Možemo li porediti današnje poimanje prevoda i adaptacije sa onim iz 19. veka?
Verujem da je ovo posebno komplikovan slučaj (i iz rodne perspektive posebno zanimljiv) i kada je reč o autorstvu i kada je reč o prevodu, ali nije jedini. Prevod je najčešće podrazumevao adaptaciju, skraćivanja, proširivanja i različite načine koji bi tekst načinili relevantnijim i aktuelnim za nove čitaoce. Pored toga, popularni radovi u 18. i 19. veku su prenošeni; oni su prevođeni ne jednom, već nekoliko puta i bez ikakvih međunarodnih zakonskih ograničenja. I Defoovi i Kampovi radovi se i dan-danas objavljuju u adaptiranim i skraćenim verzijama. Zanimljiv primer ekspanzije je francuski roman La nouvelle Robinsonette iz 1895. godine sa autorovim opisom „E. Granstrom, adaptiran sa ruskog uz dozvolu pisca Lava Golšmana Ernesta i Žubera“. Ovo je, u stvari, adaptacija švedskog romana Öjungfrun iz 1832. koji je napisao Gustaf Henrik Melin. Delo na francuskom ima malo drugačiji kraj u odnosu na švedski, a pripovedanje o vulkanu Krakatau (koji je izbio posle prvog objavljivanja romana u Švedskoj) prošireno je. Pronašla sam rusku verziju ovog dela iz 1892. godine, koja autorstvo pripisuje i Melinu i Granstermu i koja je morala biti prevedena na francuski, te do sada nisam mogla da odlučim da li je prošireni deo o Krakatau napravljen u adaptaciji na ruski ili na francuski jezik.
Jedna od robinzonijada u Vašoj bazi podataka nosi naslov Robinzonka na Balkanu. Možete li nam reći nešto o tome? Da li je reč o ženi sa Balkana ili o ženi koja je pokušavala da preživi na Balkanu?
U stvari, još uvek ne znam, jer nisam uspela da je pročitam. Napisao ju je autor Jozef František Andrlik 1893. godine na češkom jeziku. Bila bih srećna kada bih saznala nešto više o ovom radu, ako ima čitalaca koji bi svoje čitanje podelili sa mnom.
U svom tekstu o knjizi Isabel de Montoliu koristite termin „pregovaranje o rodu“. Možete li sumirati šta on označava? Da li je to trajna odlika žanra čiji je naslov pomalo oksimoron–ženske robinzonijade?
Pošto se pod robinzonijadom obično podrazumevaju naracije o muškim avanturama i o odrastanjima dečaka, prisustvo žena i devojaka – ne samo njihovo preživljavanje u veoma neprijateljskim uslovima – motivisano je na više načina. Kada u Le Robinson de douze ans Feliksova majka udovica veruje da je on pretrpeo brodolom i želi da ode na more u potragu za njim, gospođa Males de Buliu nas obaveštava da je prvo u svom rodnom gradu kod učiteljice imala časove geografije. I mlada Ema bez majke u delu Katrin Voilje Emma ou le Robinson des demoiselles (1834), preživljava, jer ju je otac učio ne samo pobožnosti i muzici, već i o poljoprivredi i o gađanju uz pomoć luka i strele, a ovaj se roman dvosmisleno bavi i pitanjem Rusoovog shvatanja obrazovanja. Ovakvi elementi naracije, kao i kod Isabel de Montoliu evokacija ženskih čitalaca i ženskih esteta u paratekstu, jesu manevri za traženje prostora i razloga za postojanjem ženskih protagonista na napuštenom ostrvu i u žanru robinzonijada. „Pregovaranje” i „pregovori” su bile reči popularne u humanističkim naukama neko vreme, ali s obzirom na to da imaju konotaciju trgovine, vrednosti i politike, ja smatram da je termin „rodna pregovaranja” precizniji za ono što se odvija u ovim pregovaračkim procesima. No, on, svakako, nije ograničen samo na ovaj žanr, jer rodna pregovaranja postoje i u svim oblastima umetnosti i kulture.
Prevela sa engleskog Milica Đuričić