Ženska književnost i veze Istoka i Zapada u Evropi: vizualizacija povezanosti

U središtu pažnje bio je koncept vizualizacije koji obuhvata upotrebu "mapa, stabala i grafikona" (termini Franka Moretija) kako bi se pokazali međusobni uticaji Istoka i Zapada, kvantitativni podaci (proporcije, procenti) i ilustrovao uticaj nekog dela, autora ili grupe autora.

Radionicu su otvorile profesorka Manuela Epure, vice-rektorka za naučna istraživanja pri Univerzitetu Spiru Haret i profesorka Suzan van Dijk, direktorka projekta COST IS0901.

Plenarno predavanje, Rumunke u Parizu. Francuske književnice rumunskog porekla: Dora d'Istrija, Ana de Noaje i Marte Bibesko, održala je profesorka Efstratia Oktapoda sa Univerziteta Sorbona. Prva sesija, Poređenje Istoka i Zapada, bavila se mapiranjem Evrope 19. veka kroz nalaženje veza među književnicama iz zemalja istočne i zapadne Evrope. Druga sesija, Ženski prostori, sastojala se iz tri prezentacije čiji je cilj bio upoznavanje publike sa običajima i tradicijama evropskih gradova kroz dnevnike sa putovanja spisateljica. Treća sesija, Međunarodni ženski uticaji, skrenula je pažnju na tri važne evropske književnice 19. veka, Žorž Sand, Fani Sekulići i Sofiju Kazanovu, kao i na njihov uticaj u stvaranju međunarodnih veza. Četvrta sesija, Međunarodna recepcija, istakla je internacionalnu dimenziju autorstva. Peta sesija, Pogled spolja, bavila se širenjem istočnoevropske književnosti u 18. i 19. veku kroz povezivanje tekstova, sredstava i istraživača. Šesta sesija, Uticaj zapadnih ideja, bavila se procesom prenošenja shvatanja sa Zapada u 19. i ranom 20. veka ka zemljama centralne i južne Evrope preko obrazovnih praksi i feminističkih ideja i pojmova. Poslednja sesija, Međunarodne pojave u 19. veku ukazala je na prevazilaženje granica kroz radove četiri značajne književnice.

Panel kojim je predsedavala Astrid Kulsdom bavio se načinima rada na bazi podataka: demonstracijom, diskusijom i pitanjem korišćenja velikih izvora u bazi podataka. Hertjan Filarski iz Hajhens instututa u Hagu održao je radionicu o vizuelnom prikazivanju rezultata istraživanja. Henrijet Parč i Madlin Žej predstavile su moguće načine za planiranje budućeg rada, dok je Biljana Dojčinović predstavila učesnicima projekat i bazu podataka o srpskim autorkama, Knjiženstvo.

Transnacionalni pogled na žensku književnost u 19. i 20. veku

U Istanbulu je od 27. do 29. septembra održana radionica Transnacionalni pogled na žensku književnost u 19. i 20. veku: Turska i Evropa u okviru projekta Književnice u Turskoj koji je podržao Turski odbor za istraživanja u oblasti nauke i tehnologije. Projekat je deo zajedničkog istraživanja u okviru COST akcije pod nazivom Književnice kroz istoriju – ka novom razumevanju evropske književne kulture (IS0901).

Projekat Književnice u Turskoj istražuje istoriju ženske književnosti u Turskoj u vremenskom intervalu od Otomanskog carstva 16. veka do savremene Turske. Cilj je uspostavljanje trojezične (turski, engleski, francuski) elektronske baze podataka koja će učiniti dostupnim biografske i bibliografske podatke o turskim književnicama i na taj način omogućiti da se njihova dela više istražuju.

Cilj međunarodne radionice Transnacionalni pogled na žensku književnost u 19. i 20. veku bio je oživljavanje dijaloga među radovima književnica različitog porekla. Komparativni pogled na žensku književnost oslanja se na teoriju transnacionalizma, u kojoj se akcenat stavlja na veze stvorene kroz istoriju i iskustvo, pre nego na podele prema nacionalnosti, etničkom i kulturnom poreklu.

Transkulturalne, transnacionalne i transdisciplinarne perspektive o ženskoj književnoj istoriji

Konferencija Transkulturalne, transnacionalne i transdisciplinarne perspektive o ženskoj književnoj istoriji održana je od 26. do 28. novembra u Poljskoj, u Poznanju, u okviru međunarodnog COST projekta IS0901. Organizatori su Institut za slovenske studije i Interdisciplinarni centar za studije roda i identiteta pri Univerzitetu "Adam Mickijevič" u Poznanju.

Na konferenciji je učestovalo oko 30 evropskih stručnjak(inj)a za žensku književnost i digitalne baze podataka. Plenarno predavanje prvog dana održale su Eva Kraskovska i Brigida Helbig-Miševski, koje su govorile o preobražaju književnice Marije Komornicke. Lucina Marzec i Adriana Kovačeva predstavile su onlajn projekat Rečnik velikih poljskih književnica. Ostale sesije obuhvatale su teme kao što su međunarodne veze poljskih književnica, transnacionalne i međunarodne perspektive, ali i probleme otkrivanja autorstva putem digitalnih medija, kao i pitanja vizualizacije.

Središnje kategorije ove konferencije, oličene u prefiksu trans-, predstavljaju kritiku binarnih podela i uzimaju u obzir pojave koje su karakteristične za žensko pisanje, kao što su mobilnost, nomadizam i unakrsne veze stvorene kroz migracije. Usvajanje ovih perspektiva predstavlja korak prema novoj istoriografiji ženskog autorstva kao alternativi hronološkom pristupu. One nam takođe pomažu da razumemo kompleksnost ženskog doprinosa književnosti, koja je rezultat preklapanja, ali i protivrečnosti među normama i slikama ženskog ponašanja i stvarnim željama i aktivnostima žena.

Prevela Dunja Begović