Сматрајући да је једини задатак књижевности да руши границе нашег света спознаје, Елиф Шафак, једна од најуспешнијих турских постмодернистичких списатељица данашњице, у својим романима бави се критичким проматрањем и преиспитивањем историје, традиције и идентитета, односно друштва у којем владају стереотипи о мањинским групама које су одређене термином „Други“. У њених шест романа (Пинхан, Огледала града,Махрем, Црно млеко, Истанбулско копиле и Љубав), који су обухваћени овим радом, ауторка се дотиче важних тема кризе идентитета, бинарних опозиција и друштвеног детерминизма који отежава могућност трансформације, али уводећи и препознајући љубав као универзалну категорију и покретачку силу која води преображају, личном и колективном, као и емпатији и прихватању свих врста „Другости“, као скупа особина који припада „Другима“.