Navigation

Zorica BEČANOVIĆ-NIKOLIĆ
Faculty of Philology
University of Belgrade

10.18485/KNJIZ.2015.1.12
UDC: 821.163.41.09-1 Кнежевић М.

Original scientific article

The Symbolic Mediation of the Female Experience of the World and Women’s Creativity in the Poetry of Marija Knežević

In the poetry of the contemporary Serbian female poet Marija Knežević (1963) the lyrical voice is expressed in the masculine and feminine gender, while also, at times, identified with all grammatical persons, both in singular and in plural, whereas the relationship between the first and second person singular, as shown in the book entitled Moje drugo ti (2001) is particularly nurtured. The themes of her poetry, which she has been publishing for more than thirty years, encompass all the contents brought about by time, space, history, politics, everyday life: the political, state and economic transitions, wars, emigration, economic crisis, culture (or lack of it), everyday life in the private and public sphere and its reflection in the media. Marija Knežević is a watchful, hypersensitive chronicler of the times. Her open senses, keen spirit and poetic skill manage to symbolically mediate numerous experiences of the world, and the one which stands out the most is precisely the female one. Within the female experience of the world the forms of female literary work and female production are especially accentuated through the use of symbols, metaphors, metonyms, and the frequent use of antiphrasis, paradox and irony. This paper will focus on the entire poetic opus of Marija Knežević, which consists of nine books of poetry: Elegijski saveti Juliji, 1994; Stvari za ličnu upotrebu, 1994; Doba Salome, 1996, Moje drugo ti, 2001; Dvadeset pesama o ljubavi i jedna ljubavna, 2003; In tactum, 2005; Uličarke, 2007; Šen, 2011; Tehnika disanja, 2015.

Keywords:

Marija Knežević, poetry, creativity, symbolic mediation, gender

Full text in Serbian only

Зорица Бечановић-Николић
Филолошки факултет
Универзитет у Београду

10.18485/KNJIZ.2015.1.12
УДК: 821.163.41.09-1 Кнежевић М.

Оригинални научни чланак

Симболичко посредовање женског доживљаја света и женског стваралаштва у поезији Марије Кнежевић[1]

У поезији савремене српске песникиње Марије Кнежевић (1963) лирски глас се јавља и у мушком и у женском роду, баш као што се поистовећује са свим граматичким лицима, у једнини и у множини, нарочито негујући однос између првог и другог лица једнине, као у књизи под насловом Моје друго ти (2001). Песникиња тематски дотиче садржаје које су време, простор, историја, политика и свакодневица доносили: политичке, државне и економске транзиције, ратове, емиграцију, економску кризу, (не)културу, свакодневни живот у приватној и у јавној сфери, као и његов одраз у медијима. Марија Кнежевић је будна, хиперсензибилна хроничарка времена, чијим широм отвореним чулима, проницљивом духу и песничкој вештини полази за руком да симболички посредује бројне доживљаје света, међу којима се највећма истиче управо – женски. У оквиру женског доживљаја света посебно су симболички, метафорички, метонимијски, неретко и посредством антифразе, парадокса и ироније, наглашени видови песничког и сваког другог женског стварања. У димензији песничког одржава се родна амбиваленција, док су други видови женског стварања јасно родно одређени. Овај рад у видокругу има целокупни поетски опус Марије Кнежевић (Елегијски савети Јулији, 1994; Ствари за личну употребу, 1994; Доба Саломе, 1996; Моје друго ти, 2001; Двадесет песама о љубави и једна љубавна, 2003; Intactum, 2005; Уличарке, 2007; Шен, 2011, Техника дисања, 2015). 

Кључне речи:

Марија Кнежевић, поезија, стваралаштво, род, симболичко посредовање

Back to the top of the page