Navigation

Aleksandra VRANEŠ
Faculty of Philology
University of Belgrade

10.18485/KNJIZ.2015.1.1
UDC: 305-055.2:004.738.12
167.522:004
141.72:004.738.5

Overview article

Digital Humanities and Cyber-Feminism

The field of digital humanities has been established on an assumption that we live in a world in which no one is the only producer, manager and disseminator of knowledge or culture. Universities are invited to form original digital models (web, blogospheres, digital libraries, etc.) and innovations in these areas. They ought to foster the establishment of a network for production, exchange and dissemination of knowledge. The openness of sources and access is the only principle. Digital humanities encompass: museums, libraries, archives, galleries without walls; democratization of knowledge and culture; the abolition of boundaries between natural and social sciences; intellectual creativity; mix of media; sometimes even digital anarchy and equal evaluation of creative copies and originals. In this article, author first describes advantages and limits of digital humanities, and then points to cyber-feminism, a feminist version of digital humanities, a new techno-culture, as well as opposition to patriarchal academic discourse.

Keywords:

digital humanities, democratization of knowledge and culture, cyber-feminism

Full text in Serbian only

Александра Вранеш
Универзитет у Београду
Филолошки факултет

10.18485/KNJIZ.2015.1.1
УДК: 305-055.2:004.738.12
167.522:004
141.72:004.738.5

Прегледни рад

Дигитална хуманистика и сајбер феминизам[1]

Област дигиталне хуманистике темељи се на уверењу да живимо у свету у коме нико сâм не ствара, не регулише и не шири знање или културу. Од универзитета се очекује да стварају оригиналне дигиталне моделе (мрежу, блогосферу, дигиталне библиотеке итд.) и новине у тим областима. Они треба да допринесу успостављању мреже производње, размене и ширења знања. Отвореност и слободан приступ изворима информација представљају основни принцип. Дигитална хуманистика обухвата музеје, библиотеке, архиве, отворене галерије, демократизацију знања и културе, укидање граница између природних и друштвених наука, интелектуалну креативност, комбиновање медија, а понекад и дигиталну анархију и вредновање креативних копија једнако као и оригинала. У овом тексту ауторка најпре описује предности и ограничења дигиталне хуманистике, а потом издваја сајбер феминизам као феминистичку верзију дигиталне хуманистике, нову технокултуру, али и опозицију патријархалном академском дискурсу.

Кључне речи:

дигитална хуманистика, демократизација знања и културе, сајбер феминизам

Back to the top of the page