Full text in Serbian only
Jasmina MILANOVIĆ
Institute of Contemporary History
Belgrade
10.18485/KNJIZ.2015.1.3
UDC: 061.23-055.2(497.11)"186/192"
355.415.6-055.2"(497.11)1914/1918"
316.622-055.2(497.1)"186/192"
“Army of Mercy“
Women in Serbia started organizing themselves as early as the second half of the 19th century. The Society of Jewish Women was founded in 1874 and the Belgrade Society of Women was founded in 1875. The central aims of this society were humanitarian. Soon the members directed their activities towards medicine. In 1876, during the first Serbian-Ottoman War a hospital was founded by the members where the wounded were looked after. The society Princess Ljubica led by Milka Vulović was established in 1899. This society focused on helping the Serbian people in Old Serbia. The society Circle of Serbian Sisters was founded in 1903. Its founders were Nadežda Petrović and Delfa Ivanić. Apart from many humanitarian and educational initiatives and the constant struggle for women’s rights, one of the main objectives of these societies was to train its members for nursing. The first training course was started by the Belgrade Society of Women as early as 1875 and the second was started by the Circle of Serbian Sisters in 1906. Delfa Ivanić later wrote that ”It was a way for Serbian women to voluntarily complete their military service.” Through these courses the societies managed to mobilize ”an army of women” at the beginning of the Balkan Wars – army of mercy, as they were called at the time. Prior to the outbreak of war, women’s societies submitted to the Ministry of Defence a list of 1,500 trained nurses immediately available for the military ambulance.
women’s societies, Belgrade Women’s Society, Princess Ljubica Society, The Circle of Serbian Sisters, volunteer nurses
Јасмина Милановић
Институт за савремену историју
Београд
10.18485/KNJIZ.2015.1.3
УДК: 061.23-055.2(497.11)"186/192"
355.415.6-055.2"(497.11)1914/1918"
316.622-055.2(497.1)"186/192"
„Војска милосрђа“[1]
Организовање жена у Србији почело је још у другој половини 19. века. Прво се окупило Јеврејско женско друштво 1874, а већ наредне 1875. основано је и Београдско женско друштво. Основни циљеви овог друштва били су хуманитарни. Убрзо су чланице своју делатност усмериле и на медицинско поље јер су већ 1876. године у време Првог српско-турског рата основале своју болницу у којој су неговале рањенике. Друштво „Књегиња Љубица“ основано је 1899. године на челу са председницом Милком Вуловић. Њихова делатност је била пре свега усмерена на пружање помоћи српском народу у Старој Србији. Друштво Коло српских сестара настало је 1903. Оснивачице су биле Надежда Петровић и Делфа Иванић. Поред многобројних хуманитарних и образовних акција, као и сталне борбе за права жена, ова друштва су међу својим најзначајнијим циљевима имала и обуку чланица за болничарке. Београдско женско друштво је још 1875. године отворило први курс за обуку, док је други покренуло Коло српских сестара 1906. „Рачунало је се да на тај начин Српкиње добровољно одслуже свој војнички рок.“, записала је касније Делфа Иванић. Организацијом курсева женска друштва су на почетку Балканских ратова успела да мобилишу једну „женску војску“ – војску милосрђа, како су их тада називали. Женска друштва су пред избијање рата министарству војном предала списак од 1.500 обучених болничарки које су одмах стављене на располагање војном санитету.
женска друштва, Београдско женско друштво, Друштво „Кнегиња Љубица“, Коло српских сестара, добровољне болничарке