Full text in Serbian only
Ivana Georgijev
Faculty of Philology
University of Belgrade
811.163.41'255.2:305-055.1./.2
Communities of Practice and Linguistic Change: Perception of Gender-sensitive Language in Serbian Literary Translation
This paper examines whether the standardization of gender-sensitive language is necessary for gender equality in language, and whether the use of gender-sensitive language automatically contributes to more equal male-female relations in the society. It also explores the possibility that the language is only a manifest of social reality, which is why efforts should be directed primarily to making Serbian society less discriminatory and its members more gender-sensitive. The concept of "communities of practice" provides a theoretical framework. The empirical part is a research conducted in a community of practice – the Association of Literary Translators of Serbia – in order to illustrate dominant views on gender-sensitive Serbian language in one part of the Serbian language elite. It is concluded that language activism is a necessary way to stop any elite from creating a discourse that promotes inequality in Serbian society. The linguistic activism will be effective and successful if implemented through everyday use of gender-sensitive language of interested communities of practice, which will lead to changes in discriminatory cultural patterns and ideologies.
communities of practice, cultural models, gender equality, gender-sensitive language, language ideologies
Ивана Георгијев
Филолошки факултет
Универзитет у Београду
811.163.41'255.2:305-055.1./.2
Делатне заједнице и језичка промена: перцепција родно осетљивог српског језика у књижевном превођењу[1]
У раду се испитује да ли је стандардизација родно осетљивог језика неопходан услов за постизање родне равноправности у језику и да ли ће његова употреба аутоматски допринети равноправнијим мушко-женским односима у српском друштву, или је језик манифест друштвене стварности због чега првенствено треба усмерити напоре да српско друштво не буде дискриминаторно и да његови чланови буду родно освешћени. Овој теми се приступа кроз призму „делатних заједница“ које пружају теоријски овир раду, док је емпиријски део рада истраживање спроведено у делатној заједници Удружења књижевних преводилаца Србије које илуструје доминантне ставове о употреби родно осетљивог српског језика и пружа увид у то шта део језичке елите мисли о овом питању. Резултати упућују на то да је у српском друштву језички активизам неопходан вид борбе против елите која креирањем дискурса на било који начин подстиче неравноправност у друштву. Језички активизам треба да се спроводи путем коришћења родно осетљивог језика у свакодневној употреби заинтересованих делатних заједница, што ће довести до промене дискриминаторних културних модела и идеологија у друштву.
делатне заједнице, језичке идеологије, културни модели, родно осетљив језик, родна равноправност