Clothing as an Expression of Women Writers' Individuality and Women's Journals as Advisers and Arbiters of Clothing

The way three Serbian female writers (Milica Stojadinović, Jelena Dimitrijević and Isidora Sekulić) treated clothing, and the way in which the women’s magazines at the beginning of 20th century wrote about dresses or hats, tell а lot about social status, and cultural and social qualification. Clothing displays dependence and slavery, but also a release, it articulates sex differences, and most of all, it is the reflection of individuality and a personal attempt to mark one’s place in society.

Keywords:

Clothing аnd individuality, Jelena Dimitrijević, Isidora Sekulić, women’s magazines

Full text in Serbian only

Слободанка Пековић
Институт за књижевност и уметност
Београд

УДК: 391.2

Оригинални научни рад

Да ли одећа говори? Одећа као израз индивидуалности списатељки и женски часописи као саветодавци и арбитри одевања^[1]

Рад је покушај да се преко часописа за жене са почетка 20. века и на примеру две списатељке, Јелене Димитријевић, Исидоре Секулић, и нешто старије Милице Стојадиновић Српкиње, покаже како одевање говори о социјалном статусу, културној и друштвеној припадности, и како се уз помоћ одеће врши диференцијација или идентификација у друштву. Када се посматра одећа списатељки или када се говори о ономе шта оне пишу о одевању, уочава се да одећа показује зависност, ропство али и ослобађање од друштвених норми. Иако одећа изражава и артикулише родне различитости, она је пре свега израз индивидуалности и покушај личности да обележи своје место у друштву. С друге стране, текстови у часописима показују како одећа има социјалну и културну димензију и у вези је са подржавањем националних осећања и вредности.

Кључне речи:

одевање и индивидуалност, Јелена Димитријевић, Исидора Секулић, женски часописи

Back to the top of the page