Okrugli sto o Jeleni Dimitrijević održan je devetog aprila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Skup Čitate li Jelenu Dimitrijević? organizovan je kao jedna od aktivnosti istraživačkog projekta Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnostina srpskom jeziku do 1915. godine i sastojao se od četiri panela.

U okviru prvog panela o delima Jelene Dimitrijević u nastavi bila su četiri izlaganja. Ljiljana Bajić je istakla da treba raditi na proširivanju nastavnog programa iz književnosti u osnovnim i srednjim školama tako da on obuhvati dela Jelene Dimitrijević, baš kao i dela drugih važnih – marginalizovanih – književnica. Magdalena Koh je govorila o sopstvenoj predavačkoj praksi na odsecima za slavistiku na univerzitetima u Poljskoj: dela Jelene Dimitrijević deo su obaveznog kurikuluma u njenoj učionici. O tome da li je Jelena Dimitrijević paradigma ili izuzetak govorila je Biljana Dojčinović na osnovu njene zastupljenosti u bazi – ali i časopisu – Knjiženstvo. Izlaganje Žarke Svirčev baziralo se na video materijalu koji su snimili i montirali đaci četvrte godine Ekonomske škole iz Bečeja: oni su svi pročitali roman Nove Jelene Dimitrijević i odgovorili na nekoliko pitanja u vezi sa njim, zaključivši da taj roman treba da uđe u lektiru.1

S leva na desno: prof. dr Biljana Dojčinović, prof. dr Ljiljana Bajić, prof. dr Magdalena Koh, dr Žarka Svirčev.

Drugi panel otvorilo je izlaganje Svetlane Slapšak (preko Skajpa), o poliglosiji i kriptokolonijalizmu. Jelena Milinković je ukazala na važno mesto Jelene Dimitrijević u feminističkoj i feminofilnoj periodici, kako na njene objavljene radove tako i na radove o njoj. Dosadašnja čitanja i mogućnosti daljeg proučavanja bila su u fokusu izlaganja Svetlane Tomić koja je naglasila značaj rada na rukopisnoj građi Jelene Dimitrijević. Nataša Marković, urednica edicije „Sopstvena soba“ u okviru koje su objavljene Nove, predstavila je rezultate ankete koju je uradila sa čitaocima koji su kupili i pročitali ovaj roman.

U okviru trećeg panela, pod nazivom „Književni dometi Jelene Dimitrijević“, Jelena Radovanović govorila je o ovoj književnici kao o prvoj srpskoj orijentalistkinji, stavivši naglasak na naučni aspekt njenog dela, dok je Vladimir Bošković rad Jelene Dimitrijević smestio u širi kontekst ukazavši na druge rane feministkinje i putopisce Jugoistočne Evrope. Oba izlaganja održana su preko Skajpa. Na putopise Jelene Dimitrijević, odnosno na njeno „američko“ i „tursko“ iskustvo, fokusirala se Slobodanka Peković. Izlaganje Jovane Rebe o rodu i transvestiji, to jest lezbijskoj žudnji u haremskom diskursu Jelene Dimitrijević zaključilo je ovaj panel.

        Izlaganje Vladimira Đurića o „srpskoj duši“ između Istoka i Zapada, te Jasmine Milanović o prijateljstvu između Jelene Dimitrijević i Delfe Ivanić, kao i njihovom angažmanu u okviru ženskih društava i tokom rata, činili su poslednji, četvrti panel o Jeleni Dimitrijević u njenom vremenu.

U okviru skupa osnovano je neformalno Društvo Jelena Dimitrijević koje će raditi na očuvanju njene rukopisne i druge zaostavštine. Predloženo je da bude ustanovljena i nagrada koju će Društvo dodeljivati onim savremenim delima koja su i žanrovski i tematski u vezi sa delom Jelene Dimitrijević.
Biljana Dojčinović je sumirala pretpostavke i zaključke skupa naglasivši da je sada pravi trenutak za pokretanje različitih inicijativa u vezi sa ovom i drugim važnim književnicama, pre svega u pogledu reforme nastavnih programa, te da baza Knjiženstvo može biti važno oruđe ne samo u istraživanju već i u nastavi.

Program skupa i knjiga apstrakata nalaze se na linku http://www.knjizenstvo.rs/news_view.php?id=27

Deo atmosfere sa skupa Čitate li Jelenu Dimitrijević?