Full text in Serbian only
Katarzyna Taczyńska
Nicolaus Copernicus University
Toruń, Poland
821.163.4.09-94
791.229.2-24
Discourse on Goli otok from a female perspective
The paper aims to reconstruct the emergence of female discourse which is focused on camps for Informbiro adherents. These female testimonies were excluded from mainstream history and literature because, on the one hand, the issue of Goli otok Camp (Barren Island Camp) was a taboo issue, and, on the other hand, because of the dominance of the male narratives. The subordination and, moreover, the nonexistence of mainstream female memoirs persisted until Danilo Kiš got interested in women’s prison camp experience. Documentary series Goli život (Barren life) was filmed on his initiative in 1989. Danilo Kiš also inspired Ženi Lebl to write down her own history. That was the first camp testimony published by a woman (Ljubičica bela. Vic dug dve i po godine 1990/ The White Violet. Two and a half year long joke). A recent study showed that another camp prisoner, Milka Žicina, was writing about her camp experience during the 1970s, but was hiding the manuscript in fear of repression. Her texts were published posthumously in the journals Dnevnik (1993) and Letopis Matice srpske (1998).
Goli otok camp, female discourse, Danilo Kiš, Ženi Lebl, Milka Žicina
Катажина Тачињска
Универзитет Николе Коперника
Торуњ (Пољска)
821.163.4.09-94
791.229.2-24
Женска слика логора Голи оток[1] – покушај реконструкције. Историјски преглед
Основни циљ овог рада је покушај реконструкције целовитог женског дискурса који се односи на логоре за информбировце. Женска сведочанства су билa по два основа искљученa из области историје и књижевности: по основу табиузације проблематике логора Голи оток с једне стране, и по основу доминације мушке нарације с друге. Ситуација подређености, а заправо непостојања женских сећања у главном току трајала је до тренутка када се за логорско женско искуство заинтересовао Данило Киш. На његову иницијативу 1989. године настала је документарна серија Голи живот. Он је такође инспирисао Жени Лебл да напише своју историју. Њен текст је прво објављено женско сведочанство из логора (Љубичица бела. Виц дуг две и по године, 1990). Савремена истраживања оријентисана на женско искуство показују да је друга затвореница, Милка Жицина, написала своја сећања већ седамдесетих година, али је у страху од репресије скривала рукопис. Текстови су после смрти ауторке први пут изашли у часописима Дневник 1993. и Летопис Матице српске (одломци) 1998. гoдине.
логор Голи оток, женски дискурс, Данило Киш, Жени Лебл, Милка Жицина