Почетак Првог балканског рата у октобру 1912. године уједно је био и почетак скоро непрекидног шестогодишњег ратног сукоба на Балкану. Оваква геополитичка ситуација допринела је променама у српском књижевном животу, које су уочљиве на два плана: у књижевним делима која су настајала током ратова и непосредно након њих и у периодици тог доба. Због тога овај рад има два дела. У првом делу се анализирају први ратни бројеви часописа Жена и Српски књижевни гласник. Месечник Жена је узет као пример еманципаторско-феминистичког листа, а Српски књижевни гласник је одабран као главни књижевни лист епохе и регулатор књижевног (и друштвеног) живота првих деценија XX века. Како бисмо показали колики преокрет је донео почетак Првог балканског рата, анализирали смо бројеве часописа који су објављени у новембру 1912. године и којима је интелектуална јавност прво одговорила на новонастале околности. На основу овог истраживања скицирали смо један део преовлађујућих (политичких и културно-политичких) идеја у српском друштву тога доба. У другом делу рада анализира се ратна проза одабраних ауторки, збирке приповедака Милице Јанковић Незнани јунаци и Чекање, као и збирка Из прошлости Исидоре Секулић, које су писане у периоду од 1912. до 1919. године и објављене непосредно након завршетка Првог светског рата. Зато што су оне и одговор на друштвене околности, али и својим идејним слојем део доминантних идеолошко-политичких струјања тог времена, ове збирке приповедака се посматрају као значајан сегмент у опусу ауторки, али и као допринос друштвеној клими описаној у првом делу рада. Анализом се посебно указује на поетичке специфичности књижевница, на одабрани приступ ратним темама, као и на уочене тематско-мотивске сличности и разлике међу ауторкама. Како одабране збирке приповедака до сада нису биле у фокусу књижевних истраживања, рад представља једно од првих савремених тумачења овог дела опуса Милице Јанковић и Исидоре Секулић.