Међународне женске мреже
 
 
На Филолошком факултету Универзитета у Београду, од 14. до 16. априла 2011, одржан је међународни скуп, радионица COST акције IS0901, Women Writers in History, www.costwwih.net под називом Међународне женске мреже (International Female Networks). Скупу је претходио састанак управног одбора (Management Committee), одржан у среду, 13. априла, такође на Филолошком факултету у Београду.
 

У радионици је учествовало 25 гостију са универзитета и института широм Европе, као и 15 сталних чланица COST акције IS0901 за Србију, односно, са пројекта Министарства за образовање и науку Републике Србије број 178029, под називом  Књиженство -  теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. На пленарним седницама говориле су и  проф. др Александра Вранеш, деканица Филолошког факултета Универзитета у Београду, такође чланица пројекта   Књиженство, као и продеканица Филолошког факултета, проф. др Љиљана Марковић. Самом отварању скупа и конференцијском дану  присуствовао је и велики број професора са Филолошког факултета, редовних и мастер студената, докторанада, колега са других универзитета у Београду и Србији и из институција попут Библиотеке града Београда и Педагошког музеја, представници издавачких кућа, као и активисткиња  из женског покрета. Скупу су присуствовали и чланови програмског одбора, др Весна Матовић, проф. др Биљана Стојановић и проф. др Јован Попов.

Скуп је отворен у четвртак, 14. априла,  поздравним говором деканице проф. др Александре Вранеш и обраћањем проф. др Биљане Стојановић, националног координатора за COST програм у Србији, која је представила овај програм у Србији. После поздрава др  Биљане Дојчиновић, координаторке тима за Србију COST акције IS0901, сам пројекат IS0901  представила је др Сузан ван Дијк. Први дан настављен је низом презентација, разврстаних у следеће  сегменте:  “Networks and Genealogies”, “Male-Female Transvesting” , “Evaluating Women Authors”, “Norms and Exceptions” и “Gender vs. National Identities”.

У суботу је одржан конференцијски дан скупа под називом International Female Networks. Plenarna predavanja održale su prof. dr Aleksandra Vraneš (Multiculturalism), уметница Ели Карпентер са Голдсмитс колеџа (Ada Lovelace and Notational Knowledge), проф. др Љиљана Марковић (The Reception of European Women’s Writing in Japan till the end of 19th Century) и Сузан ван Дијк, (Embroidery, Networks and Networking). Тог дана је представљен и српски пројекат истраживања женске књижевности Књиженство.

Радни језик скупа био је енглески. Поред тога, било је предавања и на француском језику. Визуелни идентитет и заштитни знак скупа дело је др Наташе Теофиловић са Архитектонског факултета Универзита у Београду.

Све време скупа уметница Ели Карпентер руководила је пратећим уметничким пројектом  The Embroidered Digital Commons у ком је учествовао велики број чланова акције IS0901, као и гости програма.

Пратећи део програма биле су и посета Музеју Српске православне цркве да би учесници скупа видели Јефимијин рад, „Похвалу цару Лазару“, којим почиње историја српске женске књижевности; обилазак Конака књегиње Љубице, као и песничко вече посвећено сликарству и поезији  Милене Павловић Барили, у организацији Трећег трга, на ком су, између осталих,  учествовале Магдалена Кох и Јелена Бакић, као и гошћа скупа Оливера Јанковић, историчарка уметности. Током скупа  у деканату Филолошког факултета била је постављена мала изложба на којој је представљена књига Јелице Беловић Бернаџиковске из 1907. године, Српски народни вез и текстилна орнаментика, увезана у кожу са радом који опонаша вез из књиге, аутора Александра Ћеклића.

Радионица у Београду означила је прелаз са квантитативног на квалитативно истраживање у оквиру ове COST  Акције IS0901, као и даље јачање сарадње међу четири радне групе Акције.

Ова радионица је била први међународни скуп у потпуности посвећен теми женске књижевности на Филолошком факултету. То је такође била и добра прилика да се овдашња академска публика упозна са програмом  COST организације, док је за чланове ове COST Акције скуп представљао могућност да их чује шири аудиторијум српске академске заједнице. Скупу су, наиме,  присуствовале бројне колеге, професори, студенти, истраживачи са института, из музеја и библиотека у Београду и из других градова у Србији.