Читате ли Јелену Димитријевић?
 
 
Округли сто о Јелени Димитријевић  

Округли сто о Јелени Димитријевић одржан је деветог априла на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Скуп Читате ли Јелену Димитријевић?организован је као једна од активности истраживачког пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године и састојао се од четири панела.

У оквиру првог панела о делима Јелене Димитријевић у настави била су четири излагања. Љиљана Бајић је истакла да треба радити на проширивању наставног програма из књижевности у основним и средњим школама тако да он обухвати дела Јелене Димитријевић, баш као и дела других важних – маргинализованих – књижевница. Магдалена Кох је говорила о сопственој предавачкој пракси на одсецима за славистику на универзитетима у Пољској: дела Јелене Димитријевић део су обавезног курикулума у њеној учионици. О томе да ли је Јелена Димитријевић парадигма или изузетак говорила је Биљана Дојчиновић на основу њене заступљености у бази – али и часопису – Књиженство. Излагање Жарке Свирчев базирало се на видео материјалу који су снимили и монтирали ђаци четврте године Економске школе из Бечеја: они су сви прочитали роман Нове Јелене Димитријевић и одговорили на неколико питања у вези са њим, закључивши да тај роман треба да уђе у лектиру.1

logo [150dpi].png

С лева на десно: проф. др Биљана Дојчиновић, проф. др Љиљана Бајић, проф. др Магдалена Кох, др Жарка Свирчев.

 

Други панел отворило је излагање Светлане Слапшак (преко Скајпа), о полиглосији и криптоколонијализму. Јелена Милинковић је указала на важно место Јелене Димитријевић у феминистичкој и феминофилној периодици, како на њене објављене радове тако и на радове о њој. Досадашња читања и могућности даљег проучавања била су у фокусу излагања Светлане Томић која је нагласила значај рада на рукописној грађи Јелене Димитријевић. Наташа Марковић, уредница едиције „Сопствена соба“ у оквиру које су објављене Нове, представила је резултате анкете коју је урадила са читаоцима који су купили и прочитали овај роман.

У оквиру трећег панела, под називом „Књижевни домети Јелене Димитријевић“, Јелена Радовановић говорила је о овој књижевници као о првој српској оријенталисткињи, ставивши нагласак на научни аспект њеног дела, док је Владимир Бошковић рад Јелене Димитријевић сместио у шири контекст указавши на друге ране феминисткиње и путописце Југоисточне Европе. Оба излагања одржана су преко Скајпа. На путописе Јелене Димитријевић, односно на њено „америчко“ и „турско“ искуство, фокусирала се Слободанка Пековић. Излагање Јоване Ребе о роду и трансвестији, то јест лезбијској жудњи у харемском дискурсу Јелене Димитријевић закључило је овај панел.

        Излагање Владимира Ђурића о „српској души“ између Истока и Запада, те Јасмине Милановић о пријатељству између Јелене Димитријевић и Делфе Иванић, као и њиховом ангажману у оквиру женских друштава и током рата, чинили су последњи, четврти панел о Јелени Димитријевић у њеном времену.

У оквиру скупа основано  је неформално Друштво Јелена Димитријевић које ће радити на очувању њене рукописне и друге заоставштине. Предложено је да буде установљена и награда коју ће Друштво додељивати оним савременим делима која су и жанровски и тематски у вези са делом Јелене Димитријевић.
Биљана Дојчиновић је сумирала претпоставке и закључке скупа нагласивши да је сада прави тренутак за покретање различитих иницијатива у вези са овом и другим важним књижевницама, пре свега у погледу реформе наставних програма, те да база Књиженство може бити важно оруђе не само у истраживању већ и у настави.

Програм скупа и књига апстраката налазе се на линку http://www.knjizenstvo.rs/news_view.php?id=27

 

logo [150dpi].png

Део атмосфере са скупа Читате ли Јелену Димитријевић?

1
     https://vimeo.com/179881715 линк од 22. 11. 2016.

   
Do you read Jelena Dimitrijević?
 
 
Round Table Discussion about Jelena Dimitrijević’s life and work  
Повратак на почетак странице