Уводна реч

Пред вама је седми број Књиженствa, часописa за студије књижевности, рода и културе, покренутог у оквиру истраживачког пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Први текст у часопису, у рубрици Женска књижевност и култура, говори о стваралаштву Смиље Ђаковић, ауторке која је писала под псеудонимом Јованка Петровић. Њене приповетке су биле штампане искључиво у часопису Мисао чија је власница била од 1927. године, а с обзиром на то да је псеудоним тек недавно разрешен, текст је једна од пионирских студија о ауторки, учесници Првог светског рата и јунакињи међуратне српске књижевности и културе. Следе два текста која говоре о раду Јелице Беловић Бернаджиковске, изложена на скупу у организацији пројекта Књиженство у новембру 2016. године. Први рад бави се протоавангардним програмом ове ауторке, а други њеним етнографским и фолклористичким радом као откривањем „духа народног“.

Наредни чланак један је од неколико у овом броју посвећених делу Јелене Ј. Димитријевић, и говори о њеној вези са оријенталном културом. Следи рад који се бави учешћем Јелене Димитријевић у женским друштвима, а потом текст настао као истраживање о награди коју је Јелена Димитријевић наводно добила за роман Нове. Овај одељак заокружује текст о Фатми Алије, првој турској романсијерки, савременици Јелене Димитријевић, коју је српска књижевница читала. Уз приказе обновљених издања – путописа Седам мора и три океана и Писама из Индије, то је својеврстан темат посвећен Јелени Димитријевић.

Теме уредништва, ауторства и ратних околности, отворене првим текстом у часопису, настављају се у раду који говори о стратегијама преживљавања у роману Равнотежа и часопису ПроФемина, ауторке и уреднице Светлане Слапшак. И наредни чланак бави се деведесетим годинама прошлог века, и то пројектом мапирања мизогиније, родне анализе многих појава у тадашњем друштву такозване транзиције. Анализом родних стереотипа у лингвистичком смислу бави се текст о уџбеницима шпанског језика као страног језика. Рубрику Женска књижевност и култура закључује есеј о сликарки Лизи Крижанић.

У овом броју разговарамо са Светланом Слапшак. Радови у рубрици Библиографија посвећени су часопису Женски свет: листу добротворних задруга Српкиња IV део (1899-1903), као и чланцима из серијских публикација о српским музичаркама у периоду од 1825. до 1914. године. Поред поменутих приказа, представљене су и књиге Ане Коларић о уредничким политикама у часописима, Леле Вујошевић о историји Крагујевца из женске перспективе те Славице Поповић Филиповић о Ани Христић.

Часопис закључује рубрика Догађаји у којој извештавамо о свечаној предаји радова др Наташе Теофиловић које је Филолошки факултет добио на конкурсу Министарства културе и информисања.