Александра Вранеш
Филолошки факултет
Универзитет у Београду

Мултикултуралност и друштвена другост
          Са једне стране, у раду се посматра утицај мултикултуралности на улогу жене у друштву, а са друге њена присутност у друштвеном и уметничком животу, степен аутохтоности и оригиналности, али и зависности од општих друштвених проблема, какви су заштита ауторских права и интелектуалне слободе. Почивајући на релевантној информацији, информационо друштво захтева да се поштују две основне привилегије: слобода информисања, с једне, и заштита личног и друштвеног бића и интереса, с друге стране. Улози жене у друштву, пак, а самим тим и свих њених животних одређења, научних и уметничких склоности, поклања се пажња од треће деценије 20. века. Глобално информационо друштво почива на системској перспективи, у којој је важно оно што се дешава и на његовим маргинама, а не само у напредном центру; на самообразовању, одговорности у примању и апликацији знања, антиципирању промена. Отуда су сразмерно повећане одговорност појединца и колектива у процесима заштите ауторства, слободе мишљења и исказивања мишљења и слободе приступа информацијама. Неодстатак интелектуалних слобода нарушава постојање квалитетног информационог друштва, те се у циљу заштите и одбране ових права дефинишу декларације, манифести, закони, прописи, њих подржавају или им се супротстављају и нарушавају их појединци, заједнице, удружења, а све то доприноси успостављању једног вредносног система којим се чувају људска права, међу којима је за једно друштво и народ одређујући однос према жени и њеном стваралаштву.
Ključne reči: мултикултуралност, женске студије, библиографија, цензура, грађанске слободе, ауторско право