Станислава Бараћ је рођена 1977. године у Зрењанину. Дипломирала је на групи за српску књижевност са општом књижевношћу на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На истом факултету је магистрирала (са тезом Авангардне тенденције у часопису Мисао у време уређивања Ранка Младеновића 1922–1923, објављеном у виду монографије Авангардна Мисао, 2008) и одбранила докторску тезу Жанр женског портрета у српској периодици 20-их и 30-их година 20. века (2014), која је преточена у књигу Феминистичка контрајавност, 2015. Учествовала на бројним домаћим, регионалним и међународним конференцијама и објавила око тридесет студија у научним часописима и зборницима радова. Од 2004. године запослена у Институту за књижевност и уметност на пројекту специјализованом за проучавање (књижевне) периодике, којим од 2016. и руководи. Посебне сфере интересовања и проучавања: опус Иве Андрића, авангардна књижевност и женска књижевност и активизам у периоду између два светска рата, односно женски часописи на српском језику.

 

Угљеша Белић је рођен 1968. у Новом Саду, где је завршио основну школу. У Сремским Карловцима је завршио Карловачку гимназију, смер: класични филолог. Студије историје уписао је и завршио на Филозофском факултету у Новом Саду (1990–1995). Исте године је на Одсеку за историју на Филозофском факултету у Новом Саду изабран за асистента на предмету Историја старог века, где је магистрирао 2000. и радио до 2001. Потом је обављао функцију помоћника покрајинског секретара за науку и технолошки развој до 2005, директора Музеја Војводине и саветника за науку у Војвођанској академији наука и уметности.

 

Марија Булатовић (Краљево, 1990) дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истој катедри 2014. године завршила је мастер академске студије одбранивши мастер рад под насловом „Дијалектика насиља у Расиновом трагичком свету“. Од 2014. године похађа докторске академске студије на студијском програму Језик, књижевност, култура, модул Књижевност, на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Стипендисткиња је Фонда за младе таленте за школску 2013/2014. и 2014/2015. годину. Добитница је Похвале Филолошког факултета у Београду за изузетан успех у току основних академских студија. Пише књижевну критику у Свескама. Служи се енглеским, француским и шпанским језиком. Области интересовања: теорија уметности, српска књижевност у европском контексту, француска књижевност и француска савремена књижевна теорија.

 

Драгана Грујић је доценткиња на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Од 2016. главни и одговорни уредник часописа за теорију и праксу библиотекарства – Библиотекар (издавач Библиотекарско друштво Србије). Чланица је Одбора Сусрета библиографа у спомен на др Георгија Михаиловића и Одбора Рукописног одељења и уредништва едиције Библиографије Матице српске. Предаје на семинарима за стручно усавршавање наставника и школских библиотекара и на скуповима које акредитује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Учествовала је на више међународних конференција у земљи и иностранству. Чланица је пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

 

Биљана Дојчиновић je редовна професорка и управница Катедре за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Једна је од оснивачица Центра за женске студије у Београду као и Индок центра Асоцијације за женску иницијативу. Главна уредница Генера, часописа за феминистичку теорију, од 2002. до 2008. Од 2009. чланица управног одбора COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009–2013). Oд 2011. руководитељка истраживачког пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Објавила је књиге Гинокритика: Род и проучавање књижевности коју су писале жене (1993); Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија 1974–1996 (1997); Градови, собе, портрети (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006); Картограф модерног света (2007); Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011) и Право сунца: Другачији модернизми (2015).

 

Маријана Дујовић (1989, Београд) je самосталнa истраживачица – музиколошкиња у области националне историје музике. Основне и мастер студије музикологије завршила је на Факултету музичке уметности, на Универзитету уметности у Београду. Написала је неколико музиколошких студија, које су објављене у домаћим и иностраним часописима и зборницима; и књигу Станислав Бинички и његово доба (2017). Сарадница је на пројекту „Великанима у походе“ фондације НАДА. Ауторка је изложбе Моја мала библиографија (2016) и коауторка изложбе Српска Африкијада 1916−1919 (2017).

 

Гордана Ђоковић je дипломирала  на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истој Катедри завршила је и мастер студије. Докторску дисертацију под називом „Народне библиотеке и целоживотно учење“ одбранила је у марту 2014. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2002. до 2010. године радила је у Народној библиотеци Србије као каталогизатор и класификатор у Одељењу монографских публикација. Од 2008. ради на Катедри за библиотекарство и информатику као стручни сарадник, од 2010. као асистент, новембра 2014. изабрана је у звање доцента за научну област Библиотекарство. Предаје на семинарима за школске библиотекаре, акредитованих од Завода за унапређење образовања Републике Србије. Чланица je Одбора Рукописног одељења и уредништва едиције Библиографије Матице српске. Чланица је Комисије за полагање стручног испита у Народној библиотеци Србије, испитивач за предмет Основе библиотекарства. Учествује на пројекту Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

 

Милица Ђуричић Гњатовић је рођена 1988. године у Београду. Дипломирала је на Катедри за иберијске студије на Филолошком факултету у Београду 2011. године, где је 2012. године завршила мастер студије. На Филолошком факултету у Београду одбранила је у јуну 2017. године докторску дисертацију са темом Критички приступ садржају уџбеника за шпански као страни језик у Србији са аспекта рода. Током основних и мастер студија била је стипендисткиња Министарства просвете, као и Министарства омладине и спорта и Фонда за младе таленте Републике Србије - 1000 најбољих студената Србије. Од априла 2013. до априла 2017. године била је стипендисткиња Министарства просвете, науке и технолошког развоја и учествовала је на пројекту Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Од 2012. до 2015. године била је ангажована као сарадница у настави на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета у Београду. Учествовала је на бројним семинарима за професоре шпанског као страног језика у Србији и Шпанији. Своје радове презентовала је на неколико научних конференција и скупова у земљи. Објавила је двадесет радова у домаћим и страним научним часописима и зборницима самостално и у коауторству.

 

Жељка Јанковић је асистенткиња и докторанткиња на Катедри за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где држи вежбе из француске књижевности 17. и 18. века. Дипломирала је на истој катедри (2011) и одбранила мастер рад 2012. године. Носилац је преко 20 награда и признања из области језика и књижевности које су јој донеле и стручна усавршавања у иностранству (Француска, Белгија, Чешка, Кина, Румунија). Ауторка је 12 радова у домаћим и међународним часописима и зборницима и једне двојезичне монографије, у чијем фокусу се налазе стилистика, компаративна књижевност, класична и савремена француска књижевност, студије рода, српско-француске књижевне и културне везе. На пројекту Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. годинеангажована је од 2013. године.

http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/katedre/romanistika/francuski-jezik/zaposleni/zeljka-jankovic/

 

Јасмина Катински је дипломирала и мастерирала српску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду Од априла 2012. године запослена је на Институту за књижевност и уметност, на пројекту Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду под звањем истраживач сарадник. Похађа докторске студије и припрема тезу под називом Етички кодекс и жанр усменог предања.

 

Ана Коларић je доценткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а магистрирала на одсецима за студије рода на Централноевропском универзитету у Будимпешти и на Факултету за хуманистичке науке Универзитета у Утрехту. Године 2015. одбранила је докторску дисертацију „Род, књижевност и модерност у периодици с почетка 20. века: Жена (1911-1914) и TheFreewoman (1911-1912)” на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Са проф. Биљаном Дојчиновић, води курс на докторским студијама о феминистичкој штампи из 90-их и 2000-их година у Југославији/Србији који су подржали WUS Austria и ERSTE фондација, у оквиру програма PATTERNS Lectures. Бави се студијама књижевности, рода и културе. Објављује редовно у часописима Књиженство и Реч.

 

Вишња Крстић (1991) је докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је завршила основне и мастер студије енглеског језика и књижевности. На Универзитету Ворик (Велика Британија), стекла диплому мастера енглеске књижевности. Учествовала на конференцијама у организацији: Америчке асоцијације за компаративну књижевност (ACLA) (Универзитет Харвард; Универзитет Утрехт), Међународне асоцијације за компаративну књижевност (ICLA) (Универзитет у Бечу), Британске асоцијације за словенске и источноевропске студије (BASEES) (Универзитет у Кембриџу), Европске мреже за компаративну књижевност (ENCLS) (Универзитет у Хелсинкију), Америчког друштва за модерни језик (MLA) (Њујорк). Похађала програме Института за светску књижевност (IWL) Универзитета Харвард и Британског центра за књижевно превођење (BCLT) Универзитета Источна Англија. Добитница стипендије Института за светску књижевност Универзитета Харвард, Британске асоцијације за компаративну књижевност, Британске асоцијације за словенске и источноевропске студије, Фонда за младе таленте Доситеја, Министарства просвете. Ангажована је на пројекту Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. Аутор приказа у Oxford Comparative Criticism and Translation Review. Области истраживања: превођење, вишејезичност, феминизам.

 

Магдалена Кох je професорка на Универзитету Адам Мицкјевич у Познању (Пољска), где предаје српску, хрватску и босанску књижевност у Институту словенске филологије; раније је радила на Универзитету у Вроцлаву. Објавила је књиге Путовање кроз време и простор. Проза Исидоре Секулић (Вроцлав 2000) и ...када сазремо као култура... Стваралаштво српских списатељица на почетку 20. века (канон – жанр – род) (издање на поњском - Вроцлав 2007, српско проширено издање - Београд 2012). Коауторка је књиге Milena Pavlović Barilli EX POST (Београд 2009, поглавље: У потрази за Миленом Павловић Барили у српској књижевности). Учествовала је (2010-2013) у евроспком пројекту COST action IS0901 „Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture”. Учесница је пројекта „Књиженство: теорија и историја књижевности на српском језику до 1915” (2011-2017). Бави се студијама рода, феминистичком критиком, постколонијалном теоријом, српском и хрватском савременом драмом, теоријом и праксом српског феминистичког есеја.

 

Јелена Лалатовић (1994, Београд) је феминистичка активисткиња која се бави и књижевном критиком. Дипломирала је и мастерирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности, одбранивши мастер рад под насловом „Женска страна рата: меморија и поетика у роману Равнотежа и часопису ProFemina ауторке и уреднице Светлане Слапшак“. Тренутно је на првој години докторских студија на матичном факултету. Објавила је рад о романима Елене Феранте „Напуљска тетралогија под лупом феминистичке наратологије“ у Генеру: часопису за феминистичку теорију и студије културе. Једна је од уредница Буквицепортала за побуњена читања, где објављује књижевну критику. Објављивала је текстове у Данасу, Речи, Лицеулице, као и на порталима Машина, Билтен, Муф, Пешчаник, Либела.

 

Мирјана Маринковић је ванреднa професорка турског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Предаје турску књижевност, историју Османског царства, културну историју Турака. Магистрирала је националну историју на Филозофском факултету у Београду 1996, а докторирала на Филолошком факултету у Београду 2002. године. Бави се историјом Османског царства, историјом српског народа под турском влашћу, културном историјом Турака, класичном и савременом турском књижевношћу. Објавила је пет монографија – Шта је писао књаз Милош турском цару и везирима, 1996, Турска канцеларија кнеза Милоша Обреновића (1815-1839), 1999, Преглед турско-српских књижевних веза 1965-2000, 2008, Турци са стране кнезу Милошу, 2009, Стара турска књижевност, 2012. Ангажована је на пројекту Европа и Срби (1804-1918): подстицаји и искушења европске Модерне (Ев. Бр. 177031) који се реализује у Историјском институту у Београду.

 

Јасмина Милановић је рођена у Панчеву 1963. године. Дипломирала је 1987. године на Одељењу за историју Филозофског факултета. Радила је у издавачком предузећу „Књижевне новине“ на припреми Енциклопедије Београда. Од 1996. године радила је у Филолошкој гимназији. Од 2004. године радила је у Заводу за уџбенике у Београду, као уредник за историју. Магистрирала је јуна 2006. године, а докторирала је 2011. на Одељењу за историју Филозофског факултета. Звање виши научни сарадник стекла је 2016. године. Од 2013. године ради у Институту за савремену историју на пројекту Конфликти и кризе:сарадња и развој у Србији и региону у 19. и 20. веку. Бави се историјом медицине и женских друштава у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века. Објавила је пет монографија и више студија и чланака објављених у страним и домаћим зборницима радова и часописима. Од 2015. члан Српског лекарског друштва. Један је од оснивача Друштва „Јелена Димитријевић“, основаног у априлу 2016. године у Београду. Од 2016. члан је редакције часописа „Српске студије“. Исте године је изабрана за члана Одбора Лексикографског одељења Матице српске.

 

Јелена Милинковић (Београд, 1981) дипломирала је 2006. на Филолошком факултету у Београду на групи српска књижевност и језик са општом књижевношћу. На истом факултету је 2016. одбранила докторску тезу Женска књижевност у часопису Мисао 1919–1937. Коауторка је књиге Двадесет жена које су обележиле XX век у Србији (Београд, НИН 2013). Једна је од уредница зборника Нова реалност из сопствене собе, књижевно стваралаштво Милице Јанковић (Београд, Велико Градиште: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Народна библиотека „Вук Караџић“). Чланица је редакције Књиженства, часописа за студије књижевности, рода и културе. Координаторка је и једна од ауторки базе података Књиженство (http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr). Запослена је као научна сарадница на Институту за књижевност и уметност у Београду на пројекту Улога српске периодике у формирању књижевних, културних и националних образаца (http://periodika.ikum.org.rs/).

 

Марина Милошевић је дипломирала на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где је завршила мастер студије. Докторске академске студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду уписала je школске 2017/18. године. Током 2017. године била je ангажована на Катедри за библиотекарство и информатику као демонстратор за ужу научну област Библиотекарство, предмет Библиотекарство.

 

Милуника Митровић је рођена 1950. у Сечој Реци (Косјерић, Западна Србија). Похађала је гимназију у Ужицу, дипломирала 1975. године на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Као руководитељка Матичне библиотеке у Косјерићу и вишегодишња директорка Дома културе стекла је звање библиотекара. Основала је легат сликарке Лизе Марић Крижанић. У есејистичким и другим текстовима бави се животом и делом ове до сада неправедно запостављене сликарке. Објавила је збирке поезије: Биографија душе (1996), Старохришћанкина љубав (1997), Додир тајне (1999), Несавладано (2004), Отпис (2007), Листопадне и друге (2010), Зимско писмо (2015); Драму посвећену Лизи Марић Крижанић Пољско цвеће у белом бокалу (2004), збирку прича Записи на ветру (2012), сентенце и хаику Успутнице (2015). У актуелној књижевној периодици објављује поезију, књижевну критику и прозу (Летопис Матице српске, Поља, Повеља, Диоген, Балкански књижевни гласник, Књижевне новине, Књижевни лист, Међај, Златна греда, Књижевни магазин, Сент, Свеске, Кораци, Савременик, Бдење...).

 

Жарка Свирчев је дипломирала на Одсеку за српску књижевност и језик на Филозофском факултету у Новом Саду, где је одбранила и мастер рад. Докторске студије је завршила на Филолошком факултету у Београду. Бави се истраживањем српске/југословенске књижевности 20. века, привилегујући гинокритички приступ и феминистичку теоријску базу; проучава различите аспекате стваралаштва Станислава Винавера и епохе у којој је деловао. Књижевну критику и огледе објављује у домаћој и иностраној периодици и тематским зборницима. Наставница је српског језика и књижевности у Економској школи у Бечеју и спољна сарадница на пројекту Улога српске периодике у формирању књижевних, културних и националних образаца у Институту за књижевност и уметност у Београду. Објавила је књиге „Ах, тај идентитет!” Деконструкција родних стереотипа у стваралаштву Дубравке Угрешић (2010) и Винаверова књижевна република (2017).

 

Марина Хјусон је научна саветница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду. Она је социолошкиња, социјална демографкиња, истраживачица и теоретичарка рода, као и међународна родна експерткиња. Марина Хјусон је била универзитетска професорка у САД, Немачкој, Мађарској, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Аустрији. Као експерткиња била је ангажована од стране UNDP, IFAD, USAID, UNIFEM, UNWOMEN и различитих влада у региону Балкана и Источне Европе. Њене најновије књиге укључују: Родни Барометар: Развој и свакидашњи живот (UN Women Serbia, 2013);  Knowledge Production at the Semiperiphery: A Gender Perspective (IKSI, 2009); Жене и мушкарци у Србији: Шта нам говоре бројеви? (UN Women, 2012); Transnational Men:Beyond, Between and Within the Nations (co/ed. with J.Hearn and K. Harrison,  Routledge, 2013), Полупериферија и род: побуна контекста (ИКСИ:2015), Мушкарци у Србији: друга страна родне не/равноправности, (ИКСИ, 2017), Мушкарци у Србији: друга страна родне не/равноправности, (ИКСИ, 2017), The Unsustainable Institutions of Men: Gender Power and the Contradictions of Transnational Dispersed Centres (Edited by Jeff Hearn, Ernesto Vasquez del Aguila, and Marina Blagojević, Routledge, 2018).