Уводна реч

Пети број Књиженствa, часописa за студије књижевности, рода и културе, покренутог у оквиру истраживачког пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, у знаку је конференције Шта је Књиженство­?, одржане средином октобра на Филолошком факултету. Већина објављених радова изложена је управо на овом научном скупу, те је пред вама  издање које делимично треба да пренесе атмосферу и теме којима смо се бавили прослављујући пету годину пројекта – дигитална хуманистика, жене и рат, жена у јавном дискурсу, поезија, проза и женска периодика.

Средишња рубрика, „Женска књижевност и култура”, састоји се од 24 рада и   започиње текстом о дигиталној хуманистици и сајбер феминизму, којим је поменути скуп и отворен. Следи сегмент о женама у рату – о болничаркама, партизанкама и, потом, о женској прози која говори о ратовима, из пера Драге Јовановић, Вирџиније Вулф, Вере Обреновић Делибашић и Јасмине Мусабеговић.  Текст о прози Милке Жицине насталој на основу њеног искуства логорашице из времена Информбироа заокружује овај део. Следећи сегмент чине четири рада о поезији, у распону од српске народне лирске поезије виђене на трагу женског писма до савремене поезије Марије Кнежевић, Радмиле Лазић, Бисере Аликадић и Фериде Дураковић. Трећи сегмент ове рубрике чини говор о прозним делима којима доминирају реминисценције,  на сопствено детињство или туђе судбине, као што је то у новијим књигама Љубице Мркаљ, Славице Гароње и Тање Ступар Трифуновић, односно у незавршеном роману Јудите Шалго. Ту спадају и текстови о поимању андрогиније  Вирџиније Вулф, о роману Елен Сиксу и рецепцији чувеног романа Мадам Де Лафајет.  Наредни део састоји се од два рада која се баве научницама и памћењем њиховог дела: у првом је реч о физичаркама у Србији у социјализму и пост-социјалистичком периоду, док други текст представља детаљно документовану причу о животном и професионалном путу Јулке Поповић-Савић, научнице и лекарке. Завршни сегмент рубрике „Женска књижевност и култура” чине радови о јавном дискурсу. У првом је реч о часопису Југослaвенска жена и Зофки Кведер, уредници. Други рад бави се јавним дискурсом у вези са репродуктивним политикама на примеру Шпаније и Србије унутар СФРЈ. Овај сегмент и саму рубрику закључује текст о анализи положаја жене у дневној штампи методама корпусне и рачунарске лингвистике. Тиме се заокружује тематски низ започет текстом о дигиталној хуманистици, а истовремено се отвара  нова перспектива приступа јавном и књижевном дискурсу.

У овом броју интервју водимо са Хенријет Парч, професорком хиспанистике на Универзитету у Глазгову и руководитељком пројекта Путујући текстови 1790-1914: међународна рецепција списатељки на ободима Европе (Финска, Холандија, Норвешка, Словенија, Шпанија). Разговарамо о женској периодици и европским пројектима, између осталог.

У рубрици „Прикази” представљамо седам нових издања. Први приказ говори о критичком издању дела Анице Савић Ребац, други о изабраним приповеткама Милке Жицине. У фокусу је и нова књига Ренате Јамбрешић-Кирин. Две књиге о којима је у овој рубрици реч баве се драмом – Ибзеном и његовим утицајем на кинески модернизам, односно женским драмским стваралаштвом на простору бивше Југославије. Представљен је и зборник о женама и појму нације са европског пројекта  COST IS0901, а рубрику закључује приказ студије о етици и рањивости филозофкиње Ерин Џилсон.

У складу са бројем у целини, рубрика „Догађаји”  представља скуп Шта је Књиженство? и пропратне програме конференције, у речи и слици.

Уредништво часописа Књиженство