Натка Бадурина је ванредна професорка на Одсеку за стране језике и књижевности Универзитета у Удинама, Италија. Објавила је научне чланке на теме односа књижевности и идеологије, феминистичке и постколонијалне критике, родних студија, тестимонијалног дискурса, те традуктологије. Учествовала је на следећим истраживачким пројектима: Rod i nacija: feministička etnografija i postkolonijalna historiografija(2007-2014, Institut za etnologiju i folkloristiku, Zagreb); Exploring Memories of Women Victims of Nazism and Undemocratic Regimes in Research and Teaching (2009-2010; EU – EACEA »Europe for Citizens« Programme; Centar za ženske studije, Zagreb); Translocal Methodologies in Gender Studies (2013-2014, EU-Erasmus IP; University of Finland). Аутокра је књига Nezakonite kćeri Ilirije. Hrvatska književnost i ideologija u 19. i 20. stoljeću (Zagreb, Centar za ženske studije, 2009) и Utvara kletve. O sublimnom i rodnim ulogama u hrvatskoj povijesnoj tragediji u 19. stoljeću (Zagreb, Disput, 2014).



Адиса Башић је виша асистенткиња на Одсеку за компаративну књижевност и библиотекарство Филозофског факултета у Сарајеву, на предметима Поезија и Креативно писање. Објавила је четири збирке песама, а њена поезија је уврштена у све новије изборе песништва БиХ. Годинама пише за седмичник Slobodna Bosna у ком има и редовну рубрику за књижевну критику. У свом првом мастер раду бавила се културом у посткомунизму, а у другом поређењем босанске и пољске поезије о логору, гету и опсади. Похађа докторске студије на Универзитету у Грацу. Тренутно се бави проучавањем употребе хумора у поезији.



Дуња Беговић је завршила основне студије филозофије на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2014. године. Тренутно похађа мастер студије филозофије на Универзитету у Орхусу, Данска (смер етика и политичка филозофија). Похађала је једногодишњи програм Центра за женске студије у школској 2013/2014. Од пролећа 2014. приређује двонедељни билтен о женским правима асоцијације Мрежа за Европски Женски Лоби.



Мирела Бербић-Имшировић је доценткиња на Одсеку за босански језик и књижевност Филолозфског факултета Универзитета у Тузли, где је завршила додипломске студије. Постдипломске студије из књижевност, смер Књижевности народа БиХ на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву уписује 2008. године. Магистарски рад под називом Konstrukcije prostora i granični subjekti u romanima i pripovijetkama Aleksandra Hemona одбранила је 2011. године. Докторску дисертацију Prostorni i vremenski aspekti konstrukcije identiteta u bosanskohercegovačkom romanu od 1945. do 1990. godine одбранила је у јуну 2015. године на Факултету хуманистичких наука Универзитета „Џемал Биједић” у Мостару. Учествовала је на више међународних научних скупова и конференција на којима је излагала радове о босанскохерцеговачкој књижевности. Објављивала је у домаћим и страним часописима и зборницима. Подручје интересовања су јој модерна и постмодерна босанскохерцеговачка књижевност, теорије идентитета, проблематика простора и времена у роману.



Зорица Бечановић-Николић
Теоретичарка и историчарка књижевности. Ванредна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Студије опште књижевности и теорије књижевности, енглеског језика и књижевности завршила је на Филолошком факултету у Београду, где је и магистрирала и докторирала. Ауторка је књига Херменеутика и поетика. Теорија приповедања Пола Рикера (1998), Шекспир иза огледала.Сукоб интерпретација у рецепцији Шекспирових историјских драма у двадесетом веку (2007), У трагању за Шекспиром (2013), као и низа теоријских и херменеутичких студија на српском, енглеском, француском и шпанском језику, огледа и приказа, речничких одредница, радиофонских драматизација, тв сценарија, превода са енглеског и француског. У настави и у текстовима које пише бави се теоријом, херменеутиком, Шекспиром, европским књижевностима средњег века и ренесансе, српском књижевноћшу у европском контексту. Чланица је пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године и заменица главне и одговорне уреднице електронског годишњака Књиженство.



Марија Булатовић (Краљево, 1990). Дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истој катедри 2014. године завршила је мастер академске студије одбранивши мастер рад под насловом „Дијалектика насиља у Расиновом трагичком свету“. Од 2014. године похађа докторске академске студије на студијском програму Језик, књижевност, култура, модул Књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Стипендисткиња је Фонда за младе таленте за школску 2013/2014. и 2014/2015. годину. Добитница је Похвале Филолошког факултета у Београду за изузетан успех у току основних академских студија. Пише књижевну критику у Свескама. Служи се енглеским, француским и шпанским језиком. Области интересовања: теорија уметности, српска књижевност у европском контексту, француска књижевност и француска савремена књижевна теорија.



Александра Вранеш је редовна професорка на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је на Групи за југословенске књижевности и српскохрватски језик, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету. Запослена је на Филолошком факултету у Београду. Предаје предмете из научних области Библиотекарство, Техника научног рада и Библиографија. Од 2000. до 2006. године управница Катедре за библиотекарство и информатику, а током две године била је и начелница Одељења за развој и унапређење библиотечке делатности у Србији у оквиру Народне библиотеке Србије. Од 2010. декан је Филолошког факултета у Београду. Ауторка је више научних књига из области библиотекарства. Уредила је и приредила бројна издања из области књижевности и библиотекарства, укључујући и зборнике са међународних и домаћих конференција и семинара које акредитује Министарство просвете. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.



Ана Вукмановић је рођена 1976. године у Београду. Дипломирала је на Групи за српску књижевност са општом књижевношћу, на Филолошком факултету у Београду. Магистрирала је на интердисциплинарним студијама социокултурне антропологије, на Филозофском факултету у Београду, с темом Вода у обредно-митском контексту народне лирике, под менторством проф. др Александра Ломе и др Мирјане Детелић. Докторирала је на Филолошком факултету у Београду одбранивши дисертацију Значења и функције границе у свадбеној усменој лирици, коју је урадила под менторством проф. др Снежане Самарџије. Учествовала је на више међународних конференција у земљи и иностранству. Објављује радове у домаћим и међународним зборницима и часописима. Области њеног посебног научног интересовања јесу фолклористика, поетика усмене лирике и антропологија и поетика простора. Такође се бави обредно-митским слојевима усмене лирике и везама између усмене и писане књижевности.



Јулијана Вучо је редовна професорка италијанског језика и примењене лингвистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Њена научна интересовања обухватају питања примењене лингвистике, језичке политике и планирања, образовне језичке политике, теорије усвајања Л2, образовања наставника страних језика, глотодидактике италијанског језика и контрастивних истраживања српског и италијанског језика, српског као страног и Л2, итд. Ауторка је бројних књига, студија и уџбеника, уредница тематских зборника. Гостујући је професор на универзитетима у Србији и иностранству. Руководилац и учесник пројеката у Србији, Црној Гори, Словенији и Италији, међународних пројеката TIORCAS, TEMPUS REFLESS, TEMPUS MASTS, PETALL, RIDIRE, IMAGACT итд, експертских група за израду националних курикулума за стране језике, обуку наставника, евалуацију уџбеника, аутор програма за италијански језик и двојезичну наставу у Србији, чланица Националног просветног савета и Одбора за образовање САНУ. Чланица је бројних међународних лингвистичких друштава: СЛИ, СИЛФИ, АИЛА, ИЛА, СЛА.



Славица Гароња Радованац је дипломирала, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Бави се фолклористиком, родним студијама, књижевном критиком и белетристиком. Објавила je и приредила десет књига из народне књижевности, међу којима су Народне песме Славонске границе (1987), Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине (2000), Српско усмено поетско наслеђе Војне Крајине у записима 18, 19 и 20. века (2008), Од Цариграда до Будима: аспекти српског усменог песништва и савремена књижевност на фолклорној матрици (2014). Објавила је књигу критика Из сенке, 2003, књижевноисторијску студију Српска књижевна Крајина: од баштине до егзодуса (2015). Из родне перспективе: Жена у српској књижевности (2010), књига интервјуа Жене говоре (2013). Белетристика: романи Под Месечевим луком (1992), Повратак у Аркадију (2014, награда Печат времена), збирке приповедака Девета кућа (1994), Изидина копча (2013). Збирке поезије Исповедање тишине (1996); Мој предак је дрво (2007). Ради у звању ванредног професора на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.



Владислава Гордић Петковић је редовна професорка енглеске и америчке књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Бави се књижевном теоријом и историјом, књижевном критиком и публицистиком. Поред више десетина научних радова објавила је девет књига: две монографије (Синтакса тишине: поетика Рејмонда Карвера, 1995, и Хемингвеј: поетике кратке приче, 2000), и седам збирки научних студија, есеја и књижевних критика (Кореспонденција: токови и ликови постмодерне прозе, 2000; Виртуелна књижевност, 2004, Виртуелна књижевност 2: књижевност, технологија, идеологија, 2007; На женском континенту, 2007; Књижевност и свакодневица, 2007; Форматирање, 2009; Мистика и механика, 2010). Главна је уредница библиотеке Прва књига Матице српске и уредница Годишњака Филозофског факултета у Новом Саду.



Невена Даковић је редовна професорка Теорије филма (Катедра за теорију и историју) на Факултету драмских уметности у Београду и координаторка ИДС Теорије уметности и медија на Универзитету уметности (Београд). У земљи и иностранству објавила је и уредила низ књига од којих је најновија Студије филма: огледи о филмским текстовима сећања (2014). Аутор је преко 70 радова у објављених у монографијама и тематским зборницима у иностранству. Преко 50 јединица објавила је у домаћим часописима и периодици (Afterimage, CahiersduCinema, Kinokulutra, Cineast…). Радове је презентовала на преко 80 научних скупова (UCL, LSE, Yale, Sorbonne IV, Jordan… ).. Као професор предавала је на универзитетима у Великој Британији (Оксфорд, Нотингем, Ворик, UCL) САД, Љубљани, Бечу, Турској (Анкара, Истамбул), Риги, Загребу, Паризу, Братислави итд.



Алма Денић-Грабић (1973) је ванредна професорка на Одсеку за босански језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Тузли. Ауторка је следећих књига: Otvorena knjiga: Elementi postmodernog diskursa u romanima Istočni diwan i Šahrijarov prsten Dževada Karahasana (2005) и Bosanskohercegovački roman na kraju 20. stoljeća (2010), као и бројних научних и стручних радова објављених у домаћим и страним часописима и зборницима.



Биљана Дојчиновић је ванредна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Једна од оснивачица Центра за женске студије у Београду као и Индок центра Асоцијације за женску иницијативу. Главна уредница Генера, часописа за феминистичку теорију, од 2002. до 2008. Од 2009. чланица управног одбора COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009–2013). Oд 2011. руководитељка истраживачког пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Објавила је књиге Гинокритика: Род и проучавање књижевности коју су писале жене (1993); Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија 1974–1996 (1997); Градови, собе, портрети (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women’s Writing (CD) (2006); Картограф модерног света (2007); Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011); „Право сунца”: Другачији модернизми (2015).



Мевлида Ђувић је доценткиња на Одсеку за босански језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Тузли, где ради од 2001. На истом факултету је 2005. године одбранила магистарску тезу Feminističko čitanje Andrićevih priča. Докторску тезу о међуратној босанскохерцеговачкој приповеци одбранила је на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву 2011. године. Учествовала је на бројним домаћим и међународним конференцијама и објавила је више научних и стручних радова. Подручја интересовања су јој модерна и постмодерна књижевност, теорије идентитета и родне теорије. Чланица је редакције часописа Razlika/Differance.



Жељка Јанковић је асистенткиња и докторанткиња на Катедри за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где држи вежбе из француске књижевности 17. и 18. века. Дипломирала је на истој катедри (2011) и одбранила мастер рад 2012. године. Носилац је преко 20 награда и признања из области језика и књижевности које су јој донеле и стручна усавршавања у иностранству (Француска, Белгија, Чешка, Кина). Објавила је 8 радова у домаћим и међународним часописима и зборницима, 4 превода, као и једну двојезичну монографију: Un casse-tête linguistique et traductologique: l’imparfait narratif français/ Проблематика аспекта и превођења француског наративног имперфекта (2014). Њене области интересовања обухватају стилистику, компаративну књижевност, класичну и савремену француску књижевност, гинокритику, српско-француске књижевне и културне везе. На пројекту Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године ангажована је од 2013. године.



Јелена Јаћимовић је дипломирала и завршила мастер студије на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где тренутно похађа докторске студије. Од 2003. године запослена је као библиотекарка на Стоматолошком факултету Универзитета у Београду. Бави се истраживањем у области аутоматске обраде природних језика, посебно развојем алата намењених екстракцији информација из текстова српског језика. Објавила је више научних радова из ове области и учествовала је на домаћим и међународним научним скуповима.



Вишња Кнежевић рођена је 1980. у Београду. Дипломирала је на групи за филозофију Филозофског факултета у Београду 2006, а 2015. је на истом факултету одбранила докторску дисертацију Математика у Платоновој филозофији. Од 2013. ангажована је на пројекту „Историја српске филозофије“ који финансира Министарство за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Области интересовања: античка филозофија, савремена филозофија, филозофија и математика, онтологија, српска филозофија, филозофија Латинске Америке. Неки од њених радова су: ,,Europe is Dead – On Philosophy of Liberation of Enrique Dussel“, „The Acid Rains of Bologna Reforms”, „Космет – трансценденција као тачка отпора“, ,,Постмодерни изазови филозофији слободе Михаила Марковића“ (са Борисом Братином), „Хипертрофирано Ја: ego cogito à la serbe“ (са Б. Братином).



Ана Коларић је асистенткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а магистрирала на Централноевропском универзитету у Будимпешти и на Факултету за хуманистичке науке Универзитета у Утрехту. Бави се студијама књижевности, рода и културе. Докторирала је на теми женске/феминистичке периодике на почетку 20. века. Објављује радове у часописима Реч и Књиженство. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.



Цветана Крстев је редовна професорка на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Поља њеног научног интересовања и рада јесу језичке технологије и технолошки подржано учење. Објавила је једну књигу и 150 радова од којих се већина односи на обраду српског језика, пре свега на развој језичких ресурса и њихово коришћење. Развила је српски морфолошки електронски речник, руководила је израдом српског ворднета, учестовала у изради Корпуса савременог српског језика, поравнатих двојезичних корпуса и многих других ресурса. Развила је, такође, први систем за препознавање именованих ентитета у текстовима на српском језику. Учестовала је у више међународних и домаћих пројеката који су се бавили српским језиком, језичким технологијама и технолошки подржаном учењу. Матична страница: http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana/index.html



Ана Кузмановић Јовановић je доценткиња на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета у Београду. Ужи предмет њеног научно-истраживачког интересовања чине критичке студије језика и рода, као и историја шпанског језика и језички контакти на Иберијском полуострву. Заједно са проф. Јеленом Филиповић учествовала је у изради Водича за родно осетљив приступ медијима у Србији (Београд, 2012), у оквиру пројекта који је подржала Управа за родну равноправност Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Србије. У више наврата се усавршавала у иностранству као стипендисткиња шпанског Министарства иностраних послова, португалског Института Камоиш, као и америчког Стејт Дипартментау оквиру програма JuniorFacultyDevelopmentProgram. Ауторка је монографије Језик и род: дикурзивна конструкција родне идеологије (Београд: Чигоја штампа, 2013).
Чланица је Међународног удружења хиспаниста, као и Удружења књижевних преводилаца Србије.Активно преводи са шпанског и португалског језика.



Јасмина Милановић je научнa сарадница Института за савремену историју. Дипломирала, магистрирала и докторирала на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. Ради на пројекту Конфликти и кризе: сарадња и развој у Србији и региону у 19. и 20. веку. Чланица је Српског лекарског друштва. Бави се историјом женских друштава и историјом медицине у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века. Написала је и приредила неколико монографија: Апостоли радикализма, Успомене Делфе Иванић, Аћим Чумић, Дневници Павла Паје Михаиловића. Учествовала је на бројним домаћим и међународним конференцијама и објавила више од двадесет научних радова у бројним научним часописима и зборницима радова.

Софија Немет је докторанткиња Филолошког факултета, Универзитета у Београду, где је дипломирала и одбранила мастер рад на Катедри за енглески језик и књижевност. Бави се проучавањем теорије и историје феминизма, као и дела енглеске списатељке Вирџиније Вулф. Објављује есеје и приказе. Била је чланица међународног COST пројекта IS0901 (Women Writers in History), а тренутно је чланица  CEACSа. Од 2011. године као спољна сарадница сарађује на пројекту Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Прихваћени радни наслов њене докторске дисертације гласи: Брак и родне улоге у романима Излет на пучину и Госпођа Даловеј Вирџиније Вулф.

Драгана Поповић је редовна професорка биофизике на Универзитету у Београду, у пензији. Координаторка Центра за женске студије (2000-2011) и предавачица на Факултету политичких наука (мастер програм Род и политика). Чланица је Уређивачког одбора часописа за феминистичку теорију Genero. Објавила је више од 200 радова из биофизике зрачења и атмосферске физике, преводила популарне научне чланке, књиге и научну есејистику. Године 2012. објавила је књигу Жене у природним наукама – од Архимеда до Ајнштајна (Службени гласник, Београд).



Јована Реба (1975) je докторирала на Филозофском факултету у Новом Саду, на Одсеку за српску и компаративну књижевност 2011. године. Циљ њених научних истраживања јесте покушај ревалоризације српске женске књижевности у периоду од краја 19. века до прве половине 20. века, из перспективе теорија. Објавила је две књиге: имаголошку монографију Женски Исток и Запад (2010) и гинокритичку монографију Мистицизам Јеле Спиридоновић Савић (2011). У оквиру издања Службеног гласника, колекције Сопствена соба, приредила је у току 2012. године две књиге: Чежње Јеле Спиридоновић Савић – изабрана дела и роман Милице Јанковић Мутна и крвава. Радове објављује у научним часописимаЗборник Филозофског факултета за књижевност и језик (Нови Сад),Радови Филозофског факултета (Универзитет у Источном Сарајеву),Свеске, Детињство, Приче и Филолог. Објављује и књиге за децу.



Бојана Савовић је дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на катедри за Општу књижевност и теорију књижевности. На истој катедри одбранила је мастер рад Концепт постајања код Кафке, мислити као женски отеловљени субјект. Радила је као уредница, лектор и преводилац у издавачкој кући, и као стручни сарадник у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања. Од 2104. године је на докторским академским студијама на катедри на којој је дипломирала и завршила мастер студије. Изучава идеје Жила Делеза, Мишела Фукоа и Јулијe Кристевe, с посебим акцентом на утицај који они имају на књижевну теорију.



Жарка Свирчев је дипломирала је и завршила мастер студије на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду. Докторске студије похађа на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Огледе из књижевне историје и методике наставе објављује у периодици. Објавила је студију „Ах, тај идентитет!” Деконструкција родних стереотипа у стваралаштву Дубравке Угрешић (2010).



Нина Сирковић је доценткиња на Факултету електротехнике, стројарства и бродоградње Свеучилишта у Сплиту. Предаје предмете Енглески језик и Вештине комуницирања на енглеском језику. Њена научна интересовања тичу се књижевности модернизма, образовног романа и књижевности коју пишу жене, као и нових методичких приступа у настави страног језика. Осим бројних радова из њижевности, досад је објавила две књиге: Presentation, Writing and Interpersonal Communication Skills (2014) и Strategije rješavanja poteškoća u komunikaciji na stranom jeziku (2015).



Вукоман Страњанчевић (Чачак, 1988). Основне студије завршио је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду, где је завршио и мастер студије, радом о Вирџинији Вулф. Бави се queer и феминистичком теоријом.



Катажина Тачињска је апсолвенткиња пољске филологије, балканске филологије, постдипломских родних студија и методике наставе пољског као страног језика на Универзитету Николе Коперника у Торуњу. Написала је докторски рад на тему Слика Голог отока у српском књижевном и историјском дискурсу краја 20. и почетка 21. века (менторка проф. Јоланта Сујецка, 2014). Уредница серије књига Упознати Балкан (Poznać Bałkany). Била је на научној размени у Хрватској, Словенији, Србији и Румунији. Сада сарађује са Лабораторијом истраживања колективног памћења у посткомунистичкој Европи (пројекат број 2011/03/D/HS2/06170). Од новембра 2015. године ради на Универитету Адама Мицкијевича у Познању са пројектом Сећање на насиље. Културна историја жена у српском и хрватском историјском и књижевном дискурсу у XX веку (пројекат број 2015/16/S/HS2/00092).



Милош Утвић је доцент на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирао и магистрирао на Катедри за рачунарство и информатику Математичког факултета Универзитета у Београду, докторирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Предаје предмете у оквиру научне области Библиотечка информатика. Oстале области интересовања: дигитална хуманистика, рачунарска лингвистика, посебно корпусна лингвистика и рачунарска лексикографија. Члан је Групе за језичке технологије Универзитета у Београду, Комисије за корпус при Одбору за стандардизацију српског језика САНУ и Друштва за језичке ресурсе и технологије.



Алисон С. Фел (Alison S. Fell) редовна је професорка Француске културне историје на Универзитету у Лидсу. Објавила је велики број радова о искуствима Францускња и Британки током и након Првог светског рата. Приредила је три књиге: Женски покрет и време рата: међународни погледи (The Women’s Movement in Wartime: International Perspectives, Palgrave 2007), Жене суочене са ратом (Les femmes face à la guerre, Peter Lang 2009), обе са коуредницом Ингрид Шарп (Ingrid Sharp), и Медицинске сестре у Првом светском рату: нови погледи (First World War Nursing: New Perspectives (Routledge, 2013), са коуредницом Кристин Е. Халет (Christine E. Hallett). Руководитељка је пројекта посвећеног стогодишњици Првог светског рата на Универзитету у Лидсу под насловом „Ратно наслеђе“ (Legacies of War) http://arts.leeds.ac.uk/legaciesofwar. Управо завршава рад на монографији о француским и британским ветеранкама у периоду 1916-1933.



Љубинка Шкодрић je рођена 1975. године у Београду. Дипломирала је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 2000. године. Магистрирала је на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета у Београду 2008. Докторирала је на истој катедри, 2015. године са темом „Положај жене у окупираној Србији 1941–1944“. Запослена је у Архиву Србије од 2001. године и руководилац је Центра за информације Архива Србије. Истраживачки се бави културном и друштвеном историјом Србије у Другом светском рату. Објавила је већи број научних радова и учествовала на више стручних и научних конференција и симпозијума. Ауторка је монографије Министарство просвете и вера у Србији 1941–1944. Судбина институције под окупацијом (Београд–Архив Србије, 2009).



Љубица Шљукић Туцаков је дипломирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, а мастер студије је завршила на Факултету организационих наука Универзитета у Београду и додипломски програм у Центру за Женске студије у Београду. Објављује преводе књижевно-теоријских радова у часопису Поља. Од 2011. сарађује у часопису Књиженство.