Станислава Бараћ

Рођена 1977. године у Зрењанину. Дипломирала на групи за српску књижевност са општом књижевношћу на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На истом факултету магистрирала (са тезом Авангардне тенденције у часопису Мисао у време уређивања Ранка Младеновића 1922–1923, објављеном у виду монографије Авангардна Мисао, 2008) и одбранила докторску тезу Жанр женског портрета у српској периодици 20-их и 30-их година 20. века (2014). Учествовала на бројним домаћим, регионалним и међународним конференцијама и објавила око тридесет студија у научним часописима и зборницима радова. Од 2004. године запослена у Институту за књижевност и уметност на пројекту специјализованом за проучавање (књижевне) периодике. Посебне сфере интересовања и проучавања: опус Иве Андрића, авангардна књижевност и женска књижевност и активизам у периоду између два светска рата, односно женски часописи на српском језику.

 

Петра Бјелица

Докторанткиња и сарадница у настави на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Дипломирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности (2012), где је одбранила мастер рад под називом Могућности тумачења Хамлетовог идентитета (2013).

 

Ивана Георгијев

Сарадница у настави и докторанткиња на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је 2011. године на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета, где је завршила и мастер студије 2012. године, а 2013. је завршила мастер студије на Факултету политичких наука (смер Новинарство). Области њеног научног интересовања су студије културе и рода, социолингвистика, сефардске студије.

 

Немања Глинтић

Дипломирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за јужнословенске књижевности. На истој катедри на групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу одбранио мастер рад из области имагологије под називом „Дезинтеграција слике Русије у роману Сеобе, књига друга Милоша Црњанског“. Тренутно је на докторским студијама на Филолошком факултету Универзитета у Београду на модулу Књижевност. Текстове објављује у е-часопису Филозофски погледи. Ради као наставник српског језика у Београду. Члан је удружења наставника „Доситеј Обрадовић“.

 

Драгана Грујић

Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где је завршила мастер студије. На Филолошком факултету, модул култура, пријавила је докторску тезу. Од 2001. до 2009. године радила у Народној библиотеци Србије, a oд 2009. ради на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Предавачица је на семинарима за стручно усавршавање наставника и школских библиотекара и скуповима које акредитује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Чланица је пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

 

Лидија Делић

Научна сарадница на Институту за књижевност и уметност, Београд од 2007. године, најпре на пројекту „Упоредна истраживања српске књижевности (у европском контексту)”, а од 2010. на пројекту „Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду“. Чланица је и пројекта „Проучавање и заштита нематеријалне културне баштине Републике Српске“ Филолошког факултета у Бања Луци, Института за књижевност и уметност у Београду и Балканолошког института САНУ (Београд). Објавила је књигу Живот епске песме: „Женидба краља Вукашина“ у кругу варијаната (2006) и приредила зборнике Аспекти времена у књижевности (2012) и Време, вакат, земан. Аспекти времена у фолклору (2013). У коуредништву с Мирјаном Детелић приредила је зборнике Гује и јакрепи: књижевност, култура (2012) и Aquatica: књижевност, култура (2013), као и темат посвећен изучавању усмених формула (Epic Formula Studies, Balcanica XLIV, 2013). У тиму с др Мирјаном Детелић, др Снежаном Самарџијом и инжењером Браниславом Томићем приредила је у електронској верзији Ерлангенски рукопис, најстарији зборник српско-хрватских народних песама (1716–1733), доступан на адреси http://www.erl.monumentaserbica.com/.

 

Биљана Дојчиновић

Ванредна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Једна од оснивачица Центра за женске студије у Београду као и Индок центра Асоцијације за женску иницијативу. Главна уредница Генера, часописа за феминистичку теорију, од 2002. до 2008. Од 2009. чланица управног одбора COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009–2013). Oд 2011. руководитељка истраживачког пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Објавила је књиге Гинокритика: Род и проучавање књижевности коју су писале жене (1993); Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија 1974–1996 (1997); Градови, собе, портрети (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006); Картограф модерног света (2007); Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011) .

 

Гордана Ђоковић

Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истом одсеку завршила је мастер студије. Тренутно је докторaнткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Oд 2002. до 2010. радила је у Народној библиотеци Србије, као каталогизатор и класификатор у Одељењу монографских публикација. Од фебруара 2010. ради као асистенткиња на Катедри за библиотекарство и информатику.

 

Татјана Јовановић

Професорка српског језика и књижевности у Првој крагујевачкој гимназији. Докторанткиња је ФИЛУМ-а. На истом факултету пријавила је и ради докторску тезу под насловом „Конституисање женског канона у српској прози 1990–2010“. Област интересовања су психолошка истраживања, родне студије и гинокритика.

 

Татјана Јовићевић

Дипломирала, магистрирала и докторирала на Катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду, на темама из српске књижевности 19. века. Објавила три монографије (Епске песме и поеме Јована Суботића, 2003; Српски историјски роман XIX века, 2007; Књижевност и новинарство у (пост)реализму, 2013) и већи број студија о писцима и књижевним појавама тог периода. Приредила Сабрана дела Радоја Домановића (2009–2010) и избор песама Бранка Радичевића у едицији Десет векова српске књижевности (2012). Запослена је као научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду.

 

Снежана Калинић

Асистенткиња и докторанткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Године 2009. добила је стипендију за похађање интернационалне летње школе за докторанде књижевности на Универзитету „Лудвиг Максимилијан" у Минхену. Од 2003. године ради као један од уредника Студентског часописа за књижевност и теорију књижевности txt. Заједно са колегама из редакције часописа добитница је Награде града Београда за стваралаштво младих у области науке за 2004. годину. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

 

Александар Кандић

Сарадник Института за филозофију при Филозофском факултету, на којем похађа докторске студије филозофије. Од 2013. године укључен је на пројекат Историја српске филозофије, чији је руководилац др Ирина Деретић. Објављени су му и прихаћени радови и апстракти у Грчкој, Италији, Пољској, Норвешкој, Јапану, Јужној Кореји, Русији. Од 2007. године учествовао је на готово петнеаест значајних међународних филозофских скупова, као и на неколико водећих домаћих скупова. Главне области интересовања: Платонова филозофија, филозофија природе, филозофија математике, историја српске филозофије, као и античке социјалне теорије.

 

Ана Коларић

Асистенткиња и докторанткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а магистрирала на Централноевропском универзитету у Будимпешти и на Факултету за хуманистичке науке Универзитета у Утрехту. Бави се студијама књижевности, рода и културе. Пише докторску дисертацију о женској/феминистичкој периодици на почетку 20. века. Објављује радове у часописима Реч и Књиженство. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

 

Јоана Милер

Завршила је основне студије етнологије и српске филологије у Познању. Писала је о хомоеротским елементима у песама Јелене Димитријевић, а од септембра 2013. до јула 2014. је била у Новом Саду на стипендији програма JoinEUsee, где се почела бавити лезбејским мотивима у савременој јужнословенској прози. Тренутно у Познању завршава мастер студије, води студентско-докторски часопис Balkan United,, преводи са српског и пише кратке приче.

 

Славко Петаковић

Дипломирао, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету у Београду. Доцент је на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, где предаје Историју књижевности ренесансе и барока и Поетику књижевности ренесансе и барока. Члан је Управе Друштва за српски језик и књижевност Србије и редакције часописа Књиженство, Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, Међај и Свет речи. Објавио је монографију Ликови традиције (Завод за уџбенике у Београду, 2014) и више стручних и научних радова.

 

Љиљана Пешикан -Љуштановић

Редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду и aуторка бројних монографија и приређених књига: Послови и дaни српске песничке трaдиције, Светови, Нови Сад 1994. (са проф. др Зојом Карановић); Змaј Деспот Вукмит, историјa, песмa, Матица српска, Нови Сад 2002; Стaнaјa Село Зaпaли. Огледи о усменој књижевности, ДОО Дневник – Новине и часописи, Нови Сад 2007; Борисав Станковић, Изaбрaнa делa, приредила Љиљана Пешикан-Љуштановић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад 2008; Усмено у писaном, Београдска књига, Београд 2009; Кaд је билa кнежевa вечерa?, Позоришни музеј Војводине, Нови Сад 2009; Лирске народне песме. Приредила Љиљана Пешикан Љуштановић. Антологијска едиција Десет векова српске књижевности. Књ. 7. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 2012; Госпођи Алисиној десној нози. Нови Сад: Змајеве дечје игре, 2012. Добила је награде Златну повељу српске књижевности, из фонда Aлександра Aрнаутовића за укупан рад (2009); Стеријину награду за театрологију „Јован Христић“, за књигу Кад је била кнежева вечера (2009); Награду „Сима Цуцић“, коју додељује Банатски културни центар, за најбоље дело из области изучавања књижевности за децу, за књигу Госпођи Алисиној десној нози (2013).

 

Милена Родић

Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности 2008. године, где је одбранила мастер рад 2010. године на тему „Структура и семантика Гогољевих приповедака“. Након завршених студија, радила је у Средњој школи у Великом Градишту као професорка књижевности и српског језика, а потом у Народној библиотеци „Вук Караџић“ Велико Градиште. Од 2012. године је директорка ове библиотеке.

 

Ан Биргит Ронинг

Ванредна професорка компаративне књижевности на Универзитету у Ослу. Објављује радове о модернизму, историјским романима, роду и естетици и женским робинзонадама доприносећи историји женске књижевности на норвешком, нордијском и европском нивоу.

 

Саша Симовић

Дипломирала је на Студијском програму за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу. Магистарски рад („Хоторнов језик и стил”, 2007) и докторску дисертацију („Књижевно-теоријски погледи Едгара Алана Поа”, 2013) одбранила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Ангажована је на Студијском програму за енглески језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу. Главно поље њеног интересовања обухвата науку о књижевности и културолошке студије. Учествовала је на више домаћих и међународних конференција.

 

Катажина Тачињска

Апсолвенткиња пољске филологије, балканске филологије, постдипломских родних студија и методике наставе пољског као страног језика на Универзитету Николе Коперника у Торуњу. Написала је докторски рад на тему Слика Голог отока у српском књижевном и историјском дискурсу краја 20. и почетка 21. века (менторка проф. Јоланта Сујецка, 2014). Уредница серије књига Упознати Балкан (Poznać Bałkany). Била је на научној размени у Хрватској, Словенији и Србији. Сада сарађује са Лабораторијом истраживања колективног памћења у посткомунистичкој Европи (пројекат је финансиран од стране Народног центра науке – СОНАТА 2, број 2011/03/D/HS2/06170, руководилац др Ригелс Халили, www.postcomer.umk.pl).

 

Љубица Шљукић Туцаков

Дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, а мастер студије завршила на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. Објављује преводе књижевно-теоријских радова у часопису Поља. Од 2011. сарађује у часопису Књиженство.