Уводна реч

Пред вама је четврти број Књиженствa, часописa за студије књижевности, рода и културе, покренутог у оквиру истраживачког пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Први текст у овом броју посвећен је женским робинзонијадама, као занимљивом искораку из жанра пустоловних романа „за дечаке“. Потом следи сегмент рубрике о женској књижевности и култури који чине историјски преглед дубровачких књижевница; текст о слепој певачици запамћеној као Слепа из Гргуревца и својеврсном митотворству овог женског рапсода; о првој књизи Еустахије Арсић; о Милици Стојадиновић и њеноj одбрани статуса списатељке, као и текст о еротским елементима у поезији Драге Дејановић. Следећи текст је посвећен роману Јелене Димитријевић Нове, а у питању је уметничко тумачење овог дела – реч је, наиме, о драми коју је написала студенткиња славистике на Универзитету у Познању и коју су на српском језику извеле њене колегинице. Из Торуња, такође у Пољској, долази и наредни текст који говори о женским причама о страдању на Голом отоку. Тематски фокуси претходних бројева – ратови и револуције и периодика – настављају се и у овом. После рада у ком је представљен први роман Ребеке Вест Повратак ратника, следи текст о раним критикама ове модернисткиње из канона „у сенци”. У наредном тексту реч је о перцепцији Првог светског рата у једном шпанском феминистичком часопису, а следи текст посвећен југословенском илустрованом магазину Жена и свет (1925–1941). Ову рубрику закључују есеј о Златној бележници Дорис Лесинг и текст о перцепцији родно осетљивог језика у преводима на српски језик.

Библиографија у четвртом броју садржи податке о годиштима часописа Женски свет од 1895-1898. У овом броју доносимо два интервјуа – први је са Аном Јовановић, доценткињом са Филолошког факултета, добитницом две награде за превод романа Нобеловца Мо Јена са кинеског. Други интервју је са Ан Биргит Ронинг, ауторком базе података о женским робинзонијадама. У рубрици „Прикази” представљамо седам књига – књигу о Сапфи, монографију о о Платоновој митологији, студију о мужаственим женама у српском Средњем веку и студију о Јудити Шалго, као и истраживање о часописима и њиховој улози у српској књижевности. Представљен је и први покушај стварања „женске читанке” као и врло практична књига о комуникацијским вештинама и умећу презентовања. У рубрици Догађаји представљамо скуп о Милици Јанковић, као и сесију о дигиталној хуманистици у оквиру велике конференције којом је Катедра за општу књижевност Филолошког факултета у Београду обележила шездесет година од обнављања.

Уредништво часописа Књиженство