Уводна реч

 

Пред вама је трећи број Књиженствa, часописa за студије књижевности, рода и културе, покренутог у оквиру истраживачког пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Пројекат Књиженство има за циљ да осветли историју женске књижевности на српском језику као и да теоретизује њене специфичности, преобликујући постојеће, углавном западне, појмове и моделе, док је часопис замишљен као својеврстан форум на ком се та помаљајућа књижевна историја додатно промишља, образлаже и преиспитује. Отуда је часопис повезан, практично – преко линкова, али и на ширем, теоријском плану, са дигиталном базом података Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Трећи број часописа Књиженство отвара текст о Ејби Лич, првој жени која je у САД предавала класичну филологију. Текст истовремено представља и илустрацију дигиталне базе података посвећене управо историји ове дисциплине у САД. У жижи овог броја јесте веза женске књижевности и културе са ратовима и револуцијама – Великим ратом, али и ратовима и превратима на Балкану. О томе говоре текстови посвећени Јелени Димитријевић и Вирџинији Вулф, Исидори Секулић и Милици Јанковић, као и рад о представама односа жене и нације у часопису Жена у ратним и поратним годинама. Овој теми припада и чланак о Лизи Мајтнер и Марији Кири. О чувеном делу Ребеке Вест Црно јагње и сиви соко реч је у два текста – у првом је истражена рецепција дела, а други представља избор из својеврсног нацрта за сценарио насталог на основу овог путописа. Поред ратних тема, у трећем броју Књиженства представљен је и допринос жена српској култури у средњем веку, анализиран процес модернизације и еманципације Сефарткиња на Балкану у 19. и 20. веку, те пpиказан историјски низ турских списатељица. О плесу и перформансу говоре текстови посвећени Маги Магазиновић и Марини Абрамовић. Сегмент „Женска књижевност и култура” завршава се анализом једне телевизијске емисије. Библиографија у трећем броју садржи податке о годиштима часописа Женски свет од 1894. до 1894. У овом броју доносимо интервју са Мари-Луиз Колахан, научницом из Ирске, која користи базе података у истраживању рукописне књижевности. У рубрици „Прикази” представљамо чак осам књига – од јапанског издања посвећеног дигиталном архивирању ретких књига до породичних и личних историја Иване Стефановић, односно, Делфе Иванић. Поред тога, представљено је и издање о роду и транзицији, потом увод у феминистичку критику, књига која се бави анализом појмова „забаве”, те зборник о Драги Гавриловић и једна збирка интервјуа. У завршној рубрици „Догађаји” укратко представљамо Алис Манро, а рубрику и цео број заокружује прича о Катарини Миловук, изговорена поводом обележавања 150 година од оснивања Више женске школе у Београду.

Уредништво часописа Књиженство