Петра Бјелица
Докторанткиња и сарадница у настави на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Дипломирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности (2012), где је одбранила мастер рад под називом Могућности тумачења Хамлетовог идентитета (2013).

Нађа Бобичић
Дипломирала је и завршила мастер на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду. Од 2013. похађа мастер студије рода на Факултету политичких наука у Београду. Књижевну критику објављује у регионалним књижевним часописима и порталима Quorum, Поља, Генеро, Booksa.hr, Proletter и другим.

Ворд Бригс (Ward Briggs)
Професор емеритус класичне филологије на Универзитету Јужнe Каролинe. Поред тога што се бави Вергилијем, истражује и историју класичних студија у САД, и посебно, живот и рад Бејзила Гилдерслива (Basil Lanneau Gildersleeve), оснивача модерних америчких класичних студија. Уредио је и написао више дела која су постала стандард у овој области. Међу ауторским књигама су следеће: Aspects of Horace, Odes 3.19. Chapel Hill 1969; Repetitions from Virgil's Georgics in the Aeneid. Chapel Hill 1974; Soldier and Scholar: Basil Lanneau Gildersleeve and the Civil War. Charlottesville 1998. Уредио је, између осталог, Biographical Dictionary of North American Classicists (Westport Connecticut/London 1994), који је послужио као основа за дигиталну базу података класичних студија у Северној Америци The Database of Classical Scholarship (http://tundra.csd.sc.edu/dbcs/). Најновија књига професора Бригса јесте критичко издање поезије америчког песника Џејмса Дикија (Collected Poems of James Dickey, Edited with an Introduction by Ward Briggs, The University of South Carolina Press, 2013).
http://en.wikipedia.org/wiki/Ward_W._Briggs

Славица  Гароња-Радованац
Дипломирала, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Бави се фолклористиком, родним студијама, књижевном критиком и белетристиком. Важније књиге: Из сенке: критике и огледи (2003), Српско поетско усмено наслеђе Војне Крајине у записима 18, 19 и 20. века (2008); Жена у српској књижевности (2010), Жене говоре (2013). Ради као ванредни професор на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

Ивана Георгијев
Сарадница у настави и докторанткиња на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је 2011. године на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета, где је завршила и мастер студије 2012. године, а 2013. је завршила мастер студије на Факултету политичких наука (смер Новинарство). Области њеног научног интересовања jeсу студије културе и рода, социолингвистика, сефардске студије.

Драгана А. Грбић
Запослена као истраживач сарадник у Институту за књижевност и уметност на пројекту „Улога српске периодике у формирању, књижевних, културних и националних образаца". Докторанткиња је Филолошког факултета Универзитета у Београду и Мартин Лутер Универзитета Хале-Витенберг у Немачкој, где ради истраживање у домену немачко-српских културних веза у периоду просветитељства, са акцентом на аутобиографијама путника просветитеља. Ауторка је монографије Алегорије ученог шустинољубитеља, која се бави проблематиком религијске просвећености на примерима дела Јована Рајића, и двојезичне монографије ПРЕКРЕТАЊА. Хале-Лајпциг, прекретница у животу Доситеја Обрадовића. VORENTSCHEIDUNGEN. Halle-Leipzig, Wendepunkt im Leben von Dositej Obradović, која доноси истраживање о Доситејевом боравку у ова два града и околностима настанка манифеста српског просветитељства Писма Харалампију.

Драгана Грујић
Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где је завршила мастер студије. На Филолошком факултету, модул култура, пријавила је докторску тезу. Од 2001. до 2009. године радила у Народној библиотеци Србије, a oд 2009. ради на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Предавачица је на семинарима за стручно усавршавање наставника и школских библиотекара и скуповима које акредитује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Чланица је пројекта Књиженство, теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Биљана Дојчиновић
Ванредна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Једна од оснивачица Центра за женске студије у Београду као и Индок центра Асоцијације за женску иницијативу. Главна уредница Генера, часописа за феминистичку теорију, од 2002. до 2008. Од 2009. чланица управног одбора COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009-2013). Oд 2011. руководитељка истраживачког пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Објавила је књиге Гинокритика: Род и проучавање књижевности коју су писале жене (1993); Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија 1974–1996 (1997); Градови, собе, портрети (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006); Картограф модерног света (2007); Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011) .

Гордана Ђоковић
Дипломирала је на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истом одсеку завршила је мастер студије. Тренутно је докторaнткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Oд 2002. до 2010. радила је у Народној библиотеци Србије, као каталогизатор и класификатор у Одељењу монографских публикација. Од фебруара 2010. ради као асистенткиња на Катедри за библиотекарство и информатику.

Владимир Ђурић
Докторанд на Филолошком факултету у Београду, где је дипломираo и одбраниo мастер рад на Катедри за француски језик и књижевност. Стипендиста је Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2012. Бави се проучавањем компаративне књижевности, посебно истраживањем српске књижевности коју су писале жене у контексту савремене француске компаратистике (имагологија, интертекстуалност), а од 2012, као стипендиста Министарства, учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. У току 2013. године учествовао је на разним међународним семинарима и научним конференцијама у земљи (Београд, Ниш, Крагујевац) и иностраству (Хаг, Познањ, Будимпешта).

Дубравка Ђурић
Ванредна професорка на Факултету за медије и комуникације, Универзитет Сингидунум. Објавила је научне монографије: Језик, поезија, постмодернизам – Језичка поезија у контексту модерне и постмодерне америчке поезије (2002), Говор друге  (2006), Поезија теорија род – Модерне и постмодерне америчке песникиње (2009), Политика поезије – Транзиција и песнички експеримент (2010) и Дискурси популарне културе (2011). Са Мишком Шуваковићем уредила књигу Impossible Histories – Historical Avant – gardes, Neo – avant – gardes, and Post – avant – gardes in Yugoslavia, 1918-1991 (2003, 2006), са млађим песникињама уредила антологију Дискурзивна тела поезије – Поезија и аутопоетике нове генерације песникиња  (2004), са Владимиром Копицлом уредила и превела антологију новије америчке поезије Нови песнички поредак (2001). Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Александра Ђуричић
Завршила је уметничке студије на Академији Моцартеум у Салцбургу, потом на Факултету драмских уметности и одсеку историје уметности. Магистрирала је на одсеку театрологије ФДУ у Београду, а докторску тезу урадила из области драматургије оперског либрета. Од 1995. године објавила је већи број стручних написа, критика, есеја и студија у часописима. Од 2012. запослена је као доцент на Алфа универзитету. Ауторкa је две стручне књиге из области музичког позоришта.

Милица Ђуричић
Сарадница у настави и докторанткиња на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета у Београду. Године 2011. завршила је основне студије, а наредне године и мастер студије на Филолошком факултету Универзитета у Београду на Катедри за иберијске студије. Током студирања била је стипендисткиња Министарства просвете, као и Министарства омладине и спорта и Фонда за младе таленте Републике Србије 1000 најбољих студената Србије. Од 2013. године стипендисткиња је Министарства просвете, науке и технолошког развоја и учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Њене области интересовања обухватају социолингвистику, родне студије, примењену лингвистику и сефардске студије.

Ида Јовић
Докторанткиња на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Дипломирала је на Групи за турски језик и књижевност на истом факултету, где је 2009. године стекла и звање магистра наука о књижевности одбранивши тезу Књижевно стваралаштво Пинар Кур. Област њеног научног интересовања је савремена турска књижевност, посебно стваралаштво жена писаца. Бави се књижевним превођењем.

Снежана Калинић
Асистенткиња и докторанткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Године 2009. добила је стипендију за похађање интернационалне летње школе за докторанде књижевности на Универзитету „Лудвиг Максимилијан" у Минхену. Од 2003. године ради као један од уредника Студентског часописа за књижевност и теорију књижевности txt. Заједно са колегама из редакције часописа добитница је Награде града Београда за стваралаштво младих у области науке за 2004. годину. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Ана Коларић
Асистенткиња и докторанткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а магистрирала на Централноевропском универзитету у Будимпешти и на Факултету за хуманистичке науке Универзитета у Утрехту. Бави се студијама књижевности, рода и културе. Пише докторску дисертацију о женској/феминистичкој периодици на почетку 20. века. Објављује радове у часописима Реч и Књиженство. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Мари Луиз Колахан (Marie-Louise Coolahan)
Доценткиња на Катедри за енглески језик Националног универзитета Ирске у Голвеју, где држи курсеве из ренесансе и ране модерне књижевности, Милтоновог Изгубљеног раја, осамнаестовековне сатире, теорије историје књижевности. Такође предаје „Рану модерну културу штампе и рукописа" на мастер студијама из књижевности и издаваштва и координаторка је на докторским студијама, на смеру Теорија и методологија хуманистике. Била је секретарка Управног одбора и вођа Радне групе број два (Tools and Interconnectivity) европске истраживачке мреже „Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture" у оквиру COST (European Cooperation in Science and Technology) програма од њеног настанка 2009, до завршетка, 2013. године.

Срђан Кољевић
Сценариста и режисер, дипломирао је на Катедри за драматургију на Факултету драмских уметности у Београду, где је данас професор филмске драматургије. Режирао је филмове „Жена са сломљеним носем" (2010) и „Сиви камион црвене боје" (2004) по својим сценаријима, а као сценариста или ко-сценариста аутор је филмова „Кругови" (2013), „Клопка" (2007), „Љубав и други злочини" (2008), „Наташа" (2001), „Нормални људи" (2001), „Небеска удица" (2000), „Стршљен" (1998) и „Кажи зашто ме остави" (1993). Један је од најактивнијих сценариста у региону, а филмови које је радио награђивани су у земљи и свету.

Магдалена Кох (Magdalena Koch)
Професорка српске књижевности на Институту словенске филологије Универзитета „Адам Мицкијевич" у Познању (Пољска); раније је радила на славистици на Универзитету у Вроцлаву. Ауторка књига Путовање у времену и простору. Проза Исидоре Секулић (2000) и ...када сазримо као култура... Стваралаштво српских списатељица на почетку 20. века (канон – жанр – род) (2007). Коауторка је књиге Милена Павловић Барили (EX POST, Београд 2009), и то поглавља „У потрази за Миленом Павловић Барили у српској књижевности". Учествовала је у пројектима на Универзитету у Новом Саду Жанрови у српској књижевности – порекло и поетика облика и Синхронијско и дијахронијско изучавање врста у српској књижевности, као и у пројекту Министарства за културу Републике Србије Милена Павловић Барили 2009-2010. Од 2010. учествовала у европском пројекту COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture (2009-2013). Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Бави се студијама рода, феминистичком критиком, српском и хрватском савременом драмом, теоријом и праксом српског феминистичког есеја.
http://en.wikipedia.org/wiki/Magdalena_Koch

Јелена Милинковић
Дипломирала је и одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду на групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу. На докторским студијама на Филолошком факултету пише тезу о женској књижевности у периодици у првoj половини XX века. Објављује текстове у књижевној и научној периодици. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Снежана Моретић-Мићић
Дипломирала је са темом Драмско стваралаштво Харолда Пинтера на Одсеку англистике, Филолошки факултет, у Београду. Магистрирала је на истом факултету са темом Рецепција савремене канадске англофоне прозе на српском говорном подручју. Њена докторска дисертација је посвећена карактеризацији главних женских ликова у романима Маргарет Етвуд. Предаје на Београдској банкарској академији – Факултету за банкарство, осигурање и финансије. Чланица је Удружења професора енглеског језика (међународна асоцијација, ELTA), Централно-европске асоцијације канадских студија од (CEACS), Српског удружења канадских студија, Удружења сталних судских тумача за енглески језик, Међународне асоцијације преводилаца (FIT) и Удружења научних и стручних преводилаца Србије.

Ива Мулић
Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду на катедри за историју уметности 2010. године. Тренутно је на мастер студијама Културе глобалних медија на Факултету за медије и комуникације универзитета Сингидунум.

Драгана Поповић
Физичарка, професорка биофизике на Универзитету у Београду. Координаторка Центра за женске студије (2000-2011) и предавачица на Факултету политичких наука (мастер програм Род и политика). Чланица Уређивачког одбора часописа за феминистичку теорију Genero. Објавила више од 200 радова из биофизике зрачења и атмосферске физике, преводила популарне научне чланке, књиге и научну есејистику. Oбјавила 2012. године  књигу Жене у природним наукама – од Архимеда до Ајнштајна (Београд: Службени гласник).

Санда Станковић
Докторанткиња на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је и завршила мастер на истом одељењу. Полазница алтернативног програма Женских студија 2012/13. у организацији Центра за женске студије.

Светлана Томин
Предаје Средњовековну књижевност на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. На истом Одсеку дипломирала је 1987. године, а докторирала 2002. са темом Владика Максим Бранковић у историји и књижевности. Објавила је двадесетак студија из српске средњевековне књижевности и књиге Књигољубиве жене српског средњег века, Нови Сад, 2007, Владика Максим Бранковић, Нови Сад, 2007, Деспотица и монахиња Ангелина Бранковић – света мајка Ангелина, Нови Сад, 2009, Мужаствене жене српског средњег века, Нови Сад, 2011. Приредила је књиге: Стара српска књижевност, Сремски Карловци-Нови Сад, 2001; Ђорђе Сп. Радојичић, Културно благо (Да ли знате?), Нови Сад, 2006;  Ђорђе Сп. Радојичић, Историјске расправе, Нови Сад, 2007, Жарко Татић, Светогорска писма, Нови Сад, 2011.

Дивна Тричковић
Доценткиња на Филолошком факултету. Јапанским језиком и јапанском културом бави се од 1992. године. Магистрирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Више пута била на дужим и краћим студијским боравцима у Јапану, а шест месеци провела је и на Карловом Универзитету у Прагу ради стручног усавршавања из опште лингвистике. Бави се науком о јапанском језику, лингвистиком, контрастивном анализом јапанског и српског језика, и превођењем.

Љубица Ћоровић
Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду, на смеру Наука о књижевности, 1993. године, са тезом „Београд у српској књижевности XVI-XIX века". Објавила је више монографија о Београду, као ауторка и као уредница. Међу њима су Водич кроз Београд (Креативни центар, више издања на српском, енглеском и немачком језику) и Илустрованa историјa Библиотеке града Београда. Уредила је двотомни Лексикон улица Београда, Споменицу Друштва за улепшавање Врачара, репринте наслова из XVI века: Живот царског генерала Доксата де Мореза и Отмени град Грихишвајсенбург, Алба Грека или Београд. Ради у Библиотеци града Београда.

Љубица Шљукић Туцаков
Дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, а мастер студије завршила на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. Објављује преводе књижевно-теоријских радова у часопису Поља. Од 2011. сарађује у часопису Књиженство.