Богуслав Бакула (Bogusław Bakuła)
Редовни професор Универзитета „Адам Мицкијевич“ у Познању, шеф Катедре за књижевну и културолошку компаратистику. Главни уредник часописа Porownaniaи Slavia Occidentalis. Аутор радова из пољске, руске, украјинске, чешке и словачке књижевности. Бави се компаративним истраживањима у области словенских књижевности и култура у 19. и 20. веку, словенским утопијама, историјским романом, стваралаштвом дисидената и културним животом у Источној Европи после 1945. године. Аутор књига Лица аутотематизма. Ауторефлексивне тенденције у пољској прози после 1956; Човек као уметничко дело. Проблеми уметничке ауторефлексије; Дедалово крило. Скице, разговори о украјинској култури и поезији од педесетих до деведесетих година 20. века; Историја и компаратистика. О књижевности и култури Средње и Источне Европе 20. века. Објављивао је текстове у Русији, Украјини, Белорусији, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Румунији, Француској, Немачкој, Шведској.

Зорица Бечановић Николић
Доценткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Теоретичарка и историчарка књижевности. Ауторка књига Херменеутика и поетика. Теорија приповедања Пола Рикера (1998), Шекспир иза огледала. Сукоб интерпретација у рецепцији Шекспирових историјских драма у двадесетом веку (2007),  монографске студије  У трагању за Шекспиром објављене у виду предговора за Сабрана дела Вилијама Шекспира (2011), бројних теоријских и херменеутичких студија на српском, енглеском и француском језику, огледа и приказа, речничких одредница, радиофонских драматизација, тв сценарија, превода са енглеског и француског. У настави и у текстовима које пише бави се Шекспиром, европским књижевностима средњег века и ренесансе, теоријом, херменеутиком, српском књижевноћшу у европском контексту. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Александра Вранеш
Редовна професорка на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала на Групи за југословенске књижевности и српскохрватски језик, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету. Запослена на Филолошком факултету у Београду. Предаје предмете из научних области Библиотекарство, Техника научног рада и Библиографија.Од 2000. до 2006. године управница Катедре за библиотекарство и информатику, а током две године била је и начелница Одељења за развој и унапређење библиотечке делатности у Србији у оквиру Народне библиотеке Србије. Од 2010. декан Филолошког факултета у Београду. Ауторка више научних књига из области библиотекарства. Уредила је и приредила бројна издања из области књижевности и библиотекарства, укључујући и зборнике са међународних и домаћих конференција и семинара које акредитује Министарство просвете. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

Славица Гароња Радованац
Ванредна професорка на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Дипломирала, магистрирала и докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду из области фолклористике. Ауторка је више књига из народне усмене књижевности, као и неколико белетристичких дела. Важније књиге: Из сенке (критике, огледи, мали есеји, Београд, 2003), Српско усмено поетско наслеђе Војне Крајине у записима 18, 19 и 20. века (Београд, 2008), Жена у српској књижевности (Нови Сад, 2010). Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

Драгана Грујић
Асистенткиња и докторанткиња на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где је завршила и мастер студије. Од 2001. до 2009. године радила у Народној библиотеци Србије, најпре у Одељењу за унапређење и развој библиотечке делатности, а потом као виши стручни сарадник у Одељењу за пружање информационих услуга и међубиблиотечку позајмицу. Од 2008. ради на Катедри за библиотекарство и информатику као стручни сарадник, а од 2009. као асистенткиња за предмете Библиотекарство, Библиотеке у образовним установама, Увод у библиографију и Теорија и историја библиографије. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.   

Сузан ван Дијк (Suzan van Dijk)
Руководитељка међународног истраживачког пројекта дигитализације података о женама писцима Women Writers in History : Toward a New Understanding of European Literary Culture  (European COST Action) покренутог 2009. године, у континуитету са претходно заснованом колективном базом података Women Writers. Њеном раду на дигитализацији података о женама писцима у Европи претходило је истраживање стваралаштва и рецепције књижевности коју су писале жене на Институту Хајхенс (Huygens ING). Посебно се бавила опусима Беле ван Заулен то јест Изабеле де Шаријер (Belle van Zuylen, односно Isabelle de Charrière) и Жорж Санд. Студирала је француску и општу књижевност на Универзитету у Утрехту и на Универзитету Париз IV. Докторирала је на Универзитету у Нeјмегену (сада Radboud University Nijmegen ), с тезом под насловом  Traces de femmes. Présence féminine dans le journalisme français du XVIIIe siècle. Истраживањем женске књижевности на Универзитету у Амстердаму и Универзитету у Утрехту бавила се упоредо са наставом француског језика у средњим школама. 

Биљана Дојчиновић
Ванредна професорка на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Једна од оснивачица Центра за женске студије у Београду као и Индок центра Асоцијације за женску иницијативу. Главна уредница Генера, часописа за феминистичку теорију, од 2002. до 2008.  Од 2009. чланица управног одбора COST Action IS0901,  Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture. Oд 2011. руководитељка истраживачког пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Објавила је књиге  Гинокритика: Род и  проучавање књижевности коју су писале жене (1993); Одабрана библиографија радова из феминистичке теорије/женских студија 1974-1996 (1997);  Градови, собе, портрети (2006); GendeRingS: Gendered Readings in Serbian Women's Writing (CD) (2006);  Картограф модерног света (2007); Сусрети у тами: увод у читање Вирџиније Вулф (2011) .

Гордана Ђоковић
Асистентиња и докторанткиња  на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истој Катедри је завршила и мастер студије. Од 2002. до 2010. године радила у Народној библиотеци Србије као каталогизатор и класификатор у Одељењу монографских публикација. Од фебруара 2010. ради као асистенткиња на Катедри за библиотекарство и информатику за предмете: Каталогизација и класификација 1, 2 и 3 и Организација знања. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

Дубравка Ђурић
Доценткиња на Факултету за медије и комуникације, Универзитет Сингидунум. Објавила је научне монографије: Језик, поезија, постмодернизам – Језичка поезија у контексту модерне и постмодерне америчке поезије (2002), Говор друге  (2006), Поезија теорија род – Модерне и постмодерне америчке песникиње (2009), Политика поезије – Транзиција и песнички експеримент (2010) и Дискурси популарне културе (2011). Са Мишком Шуваковићем уредила књигу Impossible Histories – Historical Avant - gardes , Neo - avant - gardes , and Post - avant - gardes in Yugoslavia , 1918-1991 (2003, 2006), са млађим песникињама уредила антологију Дискурзивна тела поезије – Поезија и аутопоетике нове генерације песникиња  (2004), са Владимиром Копицлом уредила и превела антологију новије америчке поезије Нови песнички поредак (2001). Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

Јелена Јовић
Асистенткиња на Катедри за пољски језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала на Групи за пољски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду 2005. Неколико година уређивала странице српске и босанске књижевности у часопису за књижевност и културу Источне и Средње Европе Pobocza, закључно са последњим објављеним бројем 2009. Осим повремених превода, приказа и радова у домаћим научним часописима, понеке црно-беле фотографије на локалним самосталним и међународним групним изложбама, приводи крају докторске студије, не би ли се посветила изради тезе под радним насловом „Femme fatale у пољској књижевности“.

Снежана Калинић
Асистенткиња и докторанткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду. Године 2009. добила је стипендију за похађање интернационалне летње школе за докторанде књижевности на Универзитету „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену. Од 2003. године ради као један од уредника Студентског часописа за књижевност и теорију књижевности txt. Заједно са колегама из редакције часописа добитница је Награде града Београда за стваралаштво младих у области науке за 2004. годину. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

Волфганг Калтенбрунер (Wolfgang Kaltenbrunner)
Докторанд на Факултету друштвених и бихејвиоралних наука Универзитета у Лејдену.

Ана Коларић
Асистенткиња и докторанткиња на Катедри за општу књижевност Филолошког факултета Универзитета  у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а магистрирала на Централноевропском универзитету у Будимпешти и Факултету за хуманистичке науке Универзитета у Утрехту. Објављивала je радове у часопису Реч. Бави се студијама књижевности, рода и културе. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

Магдалена Кох (Magdalena Koch)
Професорка српске књижевности на Институту словенске филологије Универзитета „Адам Мицкијевич“ у Познању (Пољска). Ауторка књига Путовање у времену и простору. Проза Исидоре Секулић (2000) и ...када сазримо као култура... Стваралаштво српских списатељица на почетку 20. века (канон – жанр – род) (2007). Коауторка је књиге Милена Павловић Барили (EX POST, Београд 2009), поглавље У потрази за Миленом Павловић Барили у српској књижевности. Учествовала је у пројектима на Универзитету у Новом Саду Жанрови у српској књижевности – порекло и поетика облика и Синхронијско и дијахронијско изучавање врста у српској књижевности и у пројекту Министарства за културу Републике Србије Милена Павловић Барили 2009-2010. Од маја 2010. учествује у европском пројекту COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Бави се студијама рода, феминистичком критиком, српском и хрватском савременом драмом, теоријом и праксом српског феминистичког есеја.

Јелена Милинковић   
Докторанткиња на Филолошком факултету у Београду, где је дипломирала  и одбранила мастер рад на Катедри за српску књижевност и језик са општом књижевношћу
. Бави се проучавањем теорије и историје феминизма у српској књижевностиистраживањем српске књижевности коју су писале жене и применом савремених теоријских читања на ове текстове. Објављује научне радове, есеје и критичке приказе. Чланица је међународног COST пројекта IS0901 (Women Writers in History).  Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.  

Милан Миљковић
Истраживач сарадник на Институту за књижевност и уметност у Београду, у оквиру пројекта Улога српске периодикe у формирању књижевних, културних и националних образаца. Тренутно похађа докторске академске студије на Филолошком факултету у Београду, где ради на докторској тези о односу политичких и поетичких дискурса у другој серији часописа Дело (1902–1915). Поред примарног проучавања књижевних часописа на почетку и крају XX века, бави се истраживањима у области студија рода и тела, односно културе и националних идентитета. Ангажован је као секретар научног часописа Књижевна историја. Учествовао на више научних конференција и радионица у земљи и иностранству.

Ивана Пантелић
Истраживачица и сарадница на Институту за савремену историју у Баограду. Магистрирала на интердисциплинарној катедри за социокултурну антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Бави се историјом и еманципацијом жена у Србији и Југославији. Области истраживања: историја женског покрета у Југославији, еманципација жена, наративна историја. Објавила је монографију Партизанке као грађанке, друштвена еманципација партизанки после другог светског рата (1945-1953) (2011). Учествује у акцији COST IS0901 од 2009. године. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

Слободанка Пековић
Научни саветник на Институту за књижевност и уметност у Београду (у пензији). Дипломирала (1965), магистрирала (1972) и докторирала (1988) на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На Институту за књижевност и уметност радила је на пројектима Речник књижевних термина, Историја српске књижевне критике, Историја српске књижевне периодике. Ауторка је следећих студија и монографија: Српска проза почетком 20. века (1987), Књижевно дело Вељка Милићевића (1989), Основни појмови модерне (2002), Научна критика компаративистичког смера (избор, предговор, библиографије, индекс, заједно са Светланом Слапшак) (1983), Лазар Комарчић, Два аманета, приређивање и поговор (1984); Јелена Димитријевић, Писма из Ниша о харемима, приређивање и предговор (1986), Емерсон, Управљање животом, приређивање и поговор (1977); Михаило Петровић, Метафоре и алегорије (приређивање, избор, индекси, напомене и поговор) (1997), Михаило Петровић, Путописи  (приређивање, избор, индекси, напомене и поговор) (1988); Велимир Живојиновић Масука, Одабрана дела (приређивање, избор, поговор, хронологија живота) (2005), Исидорини ослонци (2009). Држала је предавања позиву на универзитетима у Бугарској (Софија), Италији (Торино) и Немачкој (Хамбург). Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.   

Славко Петаковић
Доцент на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, где предаје Књижевност од ренесансе до рационализма, Историју књижевности ренесансе и барока, као и Поетику књижевности ренесансе и барока. Члан управе Друштва за српски језик и књижевност при Филолошком факултету Универзитета у Београду, члан уредништва Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима. Дипломирао 1998, магистрирао 2003. и докторирао 2010. године на Филолoшком факултету у Београду. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

Јелена Пилиповић
Доценткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, где је дипломирала, магистрирала (Панпоезија – поетичко одређење појма и његова примена у идиличној књижевности) и докторирала (Платонова мисао као градитељски принцип Вергилијевог дела). Објавила је књигу о теорији идиличности и античкој идили Орфејев век (2005), као и више десетина научних радова, поглавито компаратистичког усмерења, из области постсимболистичке, савремене, а превасходно античке поезије и поетологије. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године

Жарка Свирчев Дипломирала је и завршила мастер студије на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду. Огледе из књижевне историје и методике наставе објављује у периодици. Објавила је студију „Ах, тај идентитет!“ Деконструкција родних стереотипа у стваралаштву Дубравке Угрешић (2010).

Нина Сирковић (Nina Sirković)
Виша предавачица енглеског језика на Факултету електротехнике, стројарства и бродоградње Свеучилишта у Сплиту. Завршила је студије англистике и германистике на Филозофском факултету у Задру и стекла диплому професора немачког језика и књижевности и енглеског језика и књижевности 1987. Магистрирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду 2006. године с темом Оралндо, животопис Вирџиније Вулф као пародија образовног романа, а докторирала 2010. године на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу с темом дисертације Есејистика Вирџиније Вулф у контексту традиције и развоја есеја у Енглеској. Објавила је десетак научних радова у зборницима с међународних конференција. Области посебног научног интересовања: модернизам и књижевност коју пишу жене. 

Светлана Томин
Предаје Средњовековну књижевност на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Објавила је књиге Књигољубиве жене српског средњег века (2007), Владика Максим Бранковић (2007), Деспотица и монахиња Ангелина Бранковић – света мајка Ангелина (2009), Мужаствене жене српског средњег века (2011). Приређене књиге: Стара српска књи жевност (2001), Ђорђе Сп. Радојичић, Културно благо. Да ли знате? (2006), Ђорђе Сп. Радојичић, Историјске расправе (2007), Жарко Татић, Светогорска писма (2011). Објављује радове везане за поетику и историју средњовековне књижевности, посебно за представе о женама и њихову улогу у српској култури.  Предаје и на Родним студијама у Новом Саду, у оквиру програма ACIMSI - Association of Centres for Interdisciplinary and Multidisciplinary Studies and Research. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године


Повратак на почетак странице