Ванда Анастасио ( Vanda Anastácio)
Ванредна професорка на Филолошком факултету Универзитета у Лисабону где предаје португалску културу и књижевност, као и бразилску књижевност колонијалног периода. Редовно сарађује са неколико центара за научна истраживања при португалским универзитетима у Лисабону, Коимбри, Порту и Рио де Жанеиру. Координаторка је тима који припрема критичко издање радова и писама Маркизе од Алорна уз подршку Foundation of the Houses of Fronteira e de Alorna. Чланица је пројекта “Portuguese women writers” који организује Нови универзитет у Лисабону (Universidade Nova). Објавила је академска издања дела португалских аутора из 16. и 18. века, међу којима су Visões de Glória (Uma introdução à Poesia de Pêro de Andrade Caminha), у 2 тома (Lisboa, Fundação Calouste Gulbenkian - JNICT, 1998), Cavaleiro de Oliveira (Viagem à Ilha do Amor, Porto, Caixotim, 2001), Obras de Francisco Joaquim Bingre, у 6 томова (Porto, Lello Editores, 2000-2005), у издању Teatro Completo de Camões (Porto, Edições Caixotim, 2005). Приредила је преписку Маркизе од Алорне и грофице од Вимиера из периода у коме је Маркиза била заточена у манастиру Chelas ( Cartas de Lília e Tirse (1771-1777), Lisboa, Fundação das Casas de Fronteira e Alorna - Edições Colibri, 2007. Била је координаторка заједничког рада Correspondências (usos da carta no século XVIII) (Lisboa, Fundação das Casas de Fronteira e Alorna - Edições Colibri, 2005), и објавила је сонете Маркизе од Алорна у Рио де Жанеиру Sonetos da Marquesa de Alorna, Rio de Janeiro, 7Letras, 2008. Потпредседница је пројекта COST Action ISO 091 “Women Writers into History” (2009–2013)

Биљана Андоновска
Основне и мастер студије завршила је на групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу Филолошког факултета у Београду, на ком сада похађа докторске студије и ради на тези о надреалистичком (анти)роману и делу Марка Ристића. Током студија обновила је и уређивала књижевни часопис студената Филолошког факултета Знак. Запослена је на Пројекту за проучавање књижевне периодике у Институту за књижевност и уметност. Преводи савремену македонску књижевност и пише књижевну критику.

Јасмина Ахметагић
Виши научни сарадник у Институту за српску културу – Приштина (Лепосавић). Докторирала је на Филолошком факултету (Београд) на теми Библијски подтекст српске прозе од друге половине двадесетог века.
Објавила је следеће књиге: Антички мит у прози Борислава Пекића (2001), Потрага која јесам: о прози Владана Добривојевића (2002),Унутрашња страна постмодернизма: Павић/Поглед на теорију (2005), Антропопеја: библијски подтекст Пекићеве прозе (2006),Дажд од живога угљевља (читање с Библијом у руци: проза Данила Киша и Мирка Ковача) (2007), Злостављање и друге љубавне песме (2009), Прича о Нарцису злостављачу: злостављање и књижевност (2011), Невидљиво збивање: православна духовност у прози Григорија Божовића (2012). За књиге Унутрашња страна постмодернизма: Павић /Поглед на теорију (2005), Антропопеја: библијски подтекст Пекићеве прозе (2006) добила је награду Исидоријана.

Станислава Бараћ
Дипломирала је и магистрирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Тренутно ради на докторској тези Жанр женског портрета у српској периодици 1919–1941. Бави се историографијом књижевности и истраживањима културе и рода. Запослена је на Пројекту за проучавање књижевне периодике у Институту за књижевност и уметност у Београду. Учествовала је на више домаћих, регионалних и међународних научних скупова и објавила преко двадесет студија као и монографију Авангардна 'Мисао' (2008).

Нађа Бобичић
Докторанткиња на Катедри за општу књижевност и теорију књижевнсти. Дипломирала је и завршила мастер на истој катедри. Године 2012. учествовала је у регионалном пројекту Criticize this! за књижевну критику. Полазница Квир студија 2011/2012. (у организацији Центра за квир студије) и алтернативниог програма Женских студија 2012/2013. (у организацији Центра за женске студије).

Драгана Грујић
Асистенткиња и докторанткиња на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду, где је завршила и мастер студије. Од 2001. до 2009. године радила у Народној библиотеци Србије, најпре у Одељењу за унапређење и развој библиотечке делатности, а потом као виши стручни сарадник у Одељењу за пружање информационих услуга и међубиблиотечку позајмицу. Од 2008. ради на Катедри за библиотекарство и информатику као стручни сарадник, а од 2009. као асистенткиња за предмете Библиотекарство, Библиотеке у образовним установама, Увод у библиографију и Теорија и историја библиографије. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Катерина Далакура ( Kατερινα Δαλακουρα )
Доценткиња на одељењу за филозофију и друштвене науке Универзитета на Криту, где предаје историју образовања. Њен истраживачки и предавачки рад усмерен је на историју образовања у Грчкој и у Отоманском царствa, као и на историју образовних теорија. У средишту њене пажње су деветнаести век и средина двадесетог века. Објавила је две књиге о образовању жена у Грчкој, неколико чланака у научним часописима и зборницима са конференција, а превела је и једну књигу о роду и образовању. У последње време бави се женском штампом из доба Отоманског царства и педагошкињама и едукаторкама.

Дуња Душанић
Докторанткиња, стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и сарадница у настави на Филолошком факултету у Београду. Дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета (2010), где је одбранила и мастер рад под насловом Аутофикција као теоријски проблем (2011). Бави се теоријом књижевности, посебно теоријама жанра и фикције. Пише критике и преводи књижевне, теоријске и филозофске текстове са француског и енглеског. Од 2012. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Гордана Ђоковић
Асистентиња и докторанткиња на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета Универзитета у Београду. На истој Катедри је завршила и мастер студије. Од 2002. до 2010. године радила у Народној библиотеци Србије као каталогизатор и класификатор у Одељењу монографских публикација. Од фебруара 2010. ради као асистенткиња на Катедри за библиотекарство и информатику за предмете: Каталогизација и класификација 1, 2 и 3 и Организација знања. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Владимир Ђурић
Докторант на Филолошком факултету у Београду, где је дипломираo и одбраниo мастер рад на Катедри за француски језик и књижевност. Стипендиста је Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2012. Бави се проучавањем компаративне књижевности, посебно истраживањем српске књижевности коју су писале жене у контексту савремене француске компаратистике (имагологија, интертекстуалност, генетичка критика). Од 2012. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Јелена Јосиповић
Сарадница у настави и докторанткиња на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је на Катедри за иберијске студије Филолошког факултета, где је завршила и мастер студије. Области њеног научног интересовања су студије културе, социолингвистика и критичка анализа дискурса. Од 2012. године стипендисткиња је Министарства просвете и науке Републике Србије и учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Ана Коларић
Асистенткиња и докторанткиња на Катедри за општу књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а магистрирала на Централноевропском универзитету у Будимпешти и на Факултету за хуманистичке науке Универзитета у Утрехту. Објављивала je радове у часопису Реч. Бави се студијама књижевности, рода и културе. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Магдалена Кох (Magdalena Koch)
Професорка српске књижевности на Институту словенске филологије Универзитета „Адам Мицкијевич“ у Познању (Пољска), раније је радила на славистици на Универзитету у Вроцлаву. Ауторка књига Путовање у времену и простору. Проза Исидоре Секулић (2000) и...када сазримо као култура... Стваралаштво српских списатељица на почетку 20. века (канон – жанр – род) (2007). Коауторка је књиге Милена Павловић Барили (EX POST, Београд 2009), поглавље У потрази за Миленом Павловић Барили у српској књижевности. Учествовала је у пројектима на Универзитету у Новом Саду Жанрови у српској књижевности – порекло и поетика облика иСинхронијско и дијахронијско изучавање врста у српској књижевности и у пројекту Министарства за културу Републике СрбијеМилена Павловић Барили2009-2010. Од маја 2010. учествује у европском пројекту COST Action IS0901,Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године. Бави се студијама рода, феминистичком критиком, српском и хрватском савременом драмом, теоријом и праксом српског феминистичког есеја.

Јелена Милинковић
Дипломирала је и одбранила мастер рад на Филолошком факултету у Београду на групи српска књижевност и језик са општом књижевношћу, где је тренутно на докторским студијама. Бави се проучавањем теорије и историје феминизма у српској књижевности, истраживањем српске књижевности коју су писале жене, природом и положајем женске књижевности у периодици прве половине XX века и применом савремених теоријских читања на ове текстове. Чланица је међународног COST пројекта IS0901 (Women Writers in History). Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Рамона Михаила ( Ra mona Mihăilă)
Ванредна професорка на Филолошком факултету Универзитета Спиру Харет у Букурешту. Писала је о женским ликовима у прози 19. века и уредила више издања о питањима и проблемима рода и културе. Била је, између осталог, гостујућа професорка на Државном универзитету у Аризони и научна сарадница у Библиотеци Дома у Чотону при Универзитету Саутхемптон (2012). Координирала је европски пројекат “Gender Studies and Gender Roles in Romania and Austria: A Contrastive Research of the Literary-Media Sources (2008–2011) а сада је чланица пројекта COST Action IS091 “Women Writers into History” (2009–2013).

Софија Немет
Докторанткиња на Филолошком факултету у Београду, где је дипломирала и одбранила мастер рад на Катедри за енглески језик и књижевност. Бави се проучавањем теорије и историје феминизма као и дела енглеске списатељице Вирџиније Вулф у родном кључу. Објављује есеје и критичке приказе. Чланица је међународног COST пројекта IS0901 (Women Writers in History). Од 2011. као спољна сарадница учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Неда Тодоровић
Неда Тодоровић је редовни професор Факултета политичких наука у Београду. На истом факултету је дипломирала, магистрирала (1977) и докторирала (1986). Предаје Увод у новинарство, Теорију и технику новинарства, Креативно писање у штампаним медијима (мастер студије) и Теорију новинарских жанрова и јавни дискурс (докторске студије). Предавала је на Факултету музичке уметности у Београду, на Филозофском факултету и Факултету политичких наука у Бања Луци, на Академији лепих уметности у Београду, на Новинарској школи у Новом Саду и Новинарској школи РТС-а. Објавила је уџбенике: Савремено новинарство (зборник) и Интерпретативно и истраживачко новинарство (оба у издању Чигоја штампе из Београда). Објавила је и четири књиге есеја: Дух деведесетих (БМГ, Београд), Храна као други секс (Чигоја штампа) и Двехиљадите (Чигоја штампа). У стручним часописима, квалитетној дневној и периодичној штампи објавила је више стотина стручних радова и текстова.
www.fpn.bg.ac.rs

Сенем Тимуроглу (Senem Timuroglu)
Асистенткиња на Универзитету Озјегин у Истанбулу. Тренутно ради на докторској тези под називом “Транснационални приступ отоманским и француским текстовима које су писале жене у 19. веку” на Универзитету Париз Сорбона IV. Учествује у истраживачком пројекту “Women Writers of Turkey” који који је део COST пројекта “Women Writers in History - Toward a New Understanding of European Literary Culture”.

Светлана Томин
Предаје Средњовековну књижевност на Одсеку за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Објавила је књигеКњигољубиве жене српског средњег века (2007), Владика Максим Бранковић (2007),Деспотица и монахиња Ангелина Бранковић – света мајка Ангелина (2009), Мужаствене жене српског средњег века (2011). Приређене књиге:Стара српска књи жевност (2001), Ђорђе Сп. Радојичић, Културно благо. Да ли знате? (2006), Ђорђе Сп. Радојичић, Историјске расправе (2007), Жарко Татић, Светогорска писма (2011). Објављује радове везане за поетику и историју средњовековне књижевности, посебно за представе о женама и њихову улогу у српској култури. Предаје и на Родним студијама у Новом Саду, у оквиру програма ACIMSI - Association of Centres for Interdisciplinary and Multidisciplinary Studies and Research. Од 2011. учествује у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.

Љубица Шљукић Туцаков
Дипломирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, а мастер студије завршила на Факултету организационих наука Универзитета у Београду. Од 2012. учествује као спољна сарадница у раду пројекта Књиженство – теорија и историја женске књижевности на српском језику до 1915. године.